Када се постом погости душа а причешћем све урами радошћу, Васкрс осване у сваком дому, на њиви и пашњаку, води и ваздуху, у сваком бивствовању. Јутро Васкршње замирише исконском срећом. Све је природа оденула у зелено издање, у цвет и весео цвркут птица. Прва кофа воде из бунара подно чатрље умива лица од старина до чупавих глава које су са нестрпљењем ишчекивале јутро Васкрснућа. Домаћин чељад поздрави са Христос Васкресе а топло потече одговор, Ваистину Васкресе.
Данима шарана јаја у повећој котарици ишчекују луковину и друге од старина наслеђене вештине бојења. Оста и предање да колико се јаја ишара толико се греха искаје или народски завреди опрост. Потом следи дуго ишчекивано огледање чије је јаје боље а победник се дичи васцело лето. Као и они који су постили да се надмећу чија је душа била истрајнија. А дан велике радости дочекују и букети од већ улисталог селена и јоргована и богато уцвалом трешњом ђурђевком. Из котарице јаја одмичу а граја младежи одјекује побрђима.
Фото: Глас Подриња
У Посавини од села до села обичаји ко ћилими се разликују али одреда радост им даје попут и јаја јарко црвену боју. Па тако зборе о нани Данојли која је сувадију чувала у старом ормару под кључем срећна што ће баш на Ускрс да изнесе на трпезу радости. За здравље и сваки берићет те радост у сваком дану тече честитке браће и сестара, старина и најмлађих. А ђед Мирослав унука рођеног на Младенце благосиља да израсте у делију али и да када остари својим потомцима збори о Ускрсу који су грлили вековима и њихови преци. И први, други и трећи дан празника нижу се ко дуго чекана радост да се радошћу наставља у недоглед.
Тако је Посавина прославила и овај Ускрс подсећајући млађе нараштаје да следе своје претке и изнова књигу предања дописују новим страницама о срећи. Која се изнова враћа Васкрснућем својственом само празнику радости. Христос Воскресе, Ваистину Воскресе...
Фото: Глас Подриња
