Магичне нити Јасмининих униката

Право мало царство лутака креирала је стрпљиво, дан по дан, не журећи да заврши ниједан комад, јер лепота и уживање су у процесу стварања

Терапија, опуштање, мир- речи су које најбоље дефинишу осећања Јасмине Петровић док хекла. Резултат њених вештих руку су играчке различитих величина, али и корпице за јаја и друге креације. Машта досеже у бескрај, али нема отпора ни према шаблонима или туђим идејама. На њеној тезги на Ускршњем базару право мало царство лутака.

Креирала га је стрпљиво, дан по дан, не журећи да заврши ниједан комад, јер лепота и уживање су у процесу стварања.

Хеклање као терапија
-Хеклање на мене делује умирујуће. По природи сам нестрпљива особа, тако да је то мој бенседин. У стању сам да сатима мирно седим и хеклам, ни са ким да причам и то ме смирује. Неке играчке радим и по два дана, а неке мање могу да урадим за 15- 20 минута, попут малих рибица, док сложеније захтевају два до три дана- прича.

Самоука је. Занат је „крала“ помало и са интернета, а највише од старијих и искуснијих. И тако већ осам година.

-Основе плетења научила сам од баке, клот и фркет, а све остало сам савладала сама, уз помоћ снимака са интернета. Све је почело кад је пријатељица требало да добије дете, радила сам ћебенце, а потом и звечку, касније и играчке- објашњава.

Има стандардну понуду за базаре, а ради и по поруџбини и увек је отворена за нове идеје и предлоге.

-После толико година искуства већ могу, на пример, да радим и по моделу. Дешава се да ми људи пошаљу слику и да по њој израдим играчку која је у већини случајева верна копија- прича.

Материјал набавља са разних страна- у локалној позамантерији, са интернета, а неке ситнице и са Тему-а. Деси се да неке боје нема у продаји, и ако после упорног тражења види да то што је планирала не може да набави, одустане, јер се води тиме да нема потребе губити време на тражење онога чега нема.

Ручни рад се (не)цени
-Често наручујем мање количине, па тако распоређујем. Недавно сам за рођендан бирала да ли ћу од мужа добити поклон или конац- тражила сам му 300 евра за конац, јер знам да ћу касније тих 300 евра да претворим у нешто више- каже уз осмех.

Посао захтева много улагања, а код нас у земљи није довољно препознат, па је добар начин продаје путем Фејсбука и Инстаграма, на профилу под именом Магична нит.

-Код нас се ручни рад не цени довољно. Често људи застану, виде играчку и кажу да је хиљаду и по или две- три хиљаде много, а у иностранству би таква ствар била бар три пута скупља- сматра.

Најчешће муштерије су родитељи који купују деци, али и момци девојкама, као и девојке момцима, затим баке, деке, тетке... Дешава се да дођу после пет- шест година да покажу исту играчку са којом дете спава. То је поклон који траје и зато за њу нема дилеме зашто је боље узети ручно рађену играчку уместо фабричке.

-Не ради се шаблонски. Све играчке су сличне, али ниједна није иста, јер рука никад не затеже конац исто, помери се за неколико милиметара и тако настаје уникат. Материјали су пажљиво бирани, сачињене су од 100 посто памука, пуне се силиконским антиалергијским пуњењем, очи су додатно осигуране. Безбедне су за децу, уникатне и могу да буду персонализоване. То је, по мом мишљењу, боље од серијске производње- истиче.

Лутке право уживање
У последње време највише ужива док израђује лутке, јер може да креира разне одевне комбинације. Машта распламсава инспирацију и свака буде лепа на свој начин. У духу празника, посебно су занимљиве корпице за чуваркуће и ситне играчке од којих могу да се праве привесци.

Деца су већ велика, али и даље траже њене рукотворине, посебно ћерка, којој је за срце прирасла жаба припремана за Дан заљубљених, тако да је уместо на изложбеном штанду остала у кући. Постојала је жеља да ћерка и сама научи да хекла.

-Покушавала је да научи, али сам ја лош учитељ, немам стрпљења. Мени је то рутина, а њој је тешко, па смо одустале. Ипак, воли да учествује у продаји, наследила је комуникационе вештине од мајке- додаје.
Иако су у иностранству људи спремни да издвоје новац за квалитетну играчку, високе поштарине су разлог што се ретко одлучује на овај начин продаје.

-Тамо где успем да продам, цене су много веће и ручни рад се више цени. Супруг је био у Немачкој и слао ми је сајтове где се мале играчке продају од 50 евра па навише- наводи.