Фото: Canva
Однос пшенице према води
Пшеница је култура која има одређене захтеве према води. Са еколошког и географског становишта, пшеница је култура која се ипак може гајити на подручјима која имају различит распоред падавина. Ипак највећи квалитет и принос се постиже са количинама воденог талога од 650-750 л/м². Ипак, агротехничке мере ће сигурно омогућити бољу резерву пшенице влагом (дубина орања и све допунске агротехничке мере) и наравно све то не би било довољне без уношења оптималних количина и оптимални однос НПК хранива.
Идеал је да би се добио квалитет и квантитет, да цео земљишни хоризонт буде богат са довљним количинама влаге како би коренов систем лако продирао кроз њега. Но, утрошак воде по јединици површине јако се мења. Омогућавањем акумулације веће количине влаге у земљишту биљке су развијеније, а самим тим оне јаче и троше воду. Морамо нагласити да зрно у самој сетви ако влага падне испод 30 % од пуног водног капацитета, клијање скоро прекида. Ако је недостатак влаге у земљишту током бокорења и на крају бокорења формирање класића биће мањи као и дужина класа. Недостатак влаге у првих десет дана клас може да буде одличан али број оплођених цветова и број зрна ће бити редукован, а нарочито у време класања и цветања услед недостатка влаге увећава број неплодних класића.
Критични периоди недостатка влаге за пшеницу су сетва и ницање али морамо нагласити да ипак и мале количине влаге неће негативно утицати на ову фазу. Ако количине падавина од класања до зрења су оптималне то ће повољно утицати на хектолитарску масу и масу 1000 зрна, органолептички се може запазити да су зрна јако крупна. Оптимална влажност земљишта за пшеницу и озиме културе се крећу у просеку око 70 – 80 % од пољског водног капацитета, за класање 80 – 85 %, бокорење 65 – 70 % као и у наливању зрна 65 – 70 % од пољског водног капацитета.
Реално, суша се код нас јавља углавном у другом делу вегетације. При сувом земљишта у фази класања принос зрна може да се смањи и за више од 50 % док у фази млечног стања биљке пшеница лакше подноси сушу него у фази класања. Недостатак влаге код правих жита, после оплодње доводи до мање масе зрна што утиче на принос а нарочито и на квалитет самог зрна. Зато и код ових биљних врста кажемо да су увек веће количине падавина потребне после опрашивања.
Идеал је да би се добио квалитет и квантитет, да цео земљишни хоризонт буде богат са довљним количинама влаге како би коренов систем лако продирао кроз њега. Но, утрошак воде по јединици површине јако се мења. Омогућавањем акумулације веће количине влаге у земљишту биљке су развијеније, а самим тим оне јаче и троше воду. Морамо нагласити да зрно у самој сетви ако влага падне испод 30 % од пуног водног капацитета, клијање скоро прекида. Ако је недостатак влаге у земљишту током бокорења и на крају бокорења формирање класића биће мањи као и дужина класа. Недостатак влаге у првих десет дана клас може да буде одличан али број оплођених цветова и број зрна ће бити редукован, а нарочито у време класања и цветања услед недостатка влаге увећава број неплодних класића.
Критични периоди недостатка влаге за пшеницу су сетва и ницање али морамо нагласити да ипак и мале количине влаге неће негативно утицати на ову фазу. Ако количине падавина од класања до зрења су оптималне то ће повољно утицати на хектолитарску масу и масу 1000 зрна, органолептички се може запазити да су зрна јако крупна. Оптимална влажност земљишта за пшеницу и озиме културе се крећу у просеку око 70 – 80 % од пољског водног капацитета, за класање 80 – 85 %, бокорење 65 – 70 % као и у наливању зрна 65 – 70 % од пољског водног капацитета.
Реално, суша се код нас јавља углавном у другом делу вегетације. При сувом земљишта у фази класања принос зрна може да се смањи и за више од 50 % док у фази млечног стања биљке пшеница лакше подноси сушу него у фази класања. Недостатак влаге код правих жита, после оплодње доводи до мање масе зрна што утиче на принос а нарочито и на квалитет самог зрна. Зато и код ових биљних врста кажемо да су увек веће количине падавина потребне после опрашивања.
PSSS ШАБАЦ Дипл.инг. Дарко Симић
Најновији број
11. јун 2026.
