„У потпуности осуђујем тај вандалски чин. Међутим, ово није класичан вандалски чин, већ покушај дестабилизације суживота и мира који, хвала Богу, постоје у нашем граду и у Србији. Када говорим о дестабилизацији, очигледно постоји тенденција да се наруши мир који градимо и који нам је мисија - суживот, љубав, толеранција и међусобно поштовање.
Грађани Шапца добро знају да је Камичко гробље подељено на православни и муслимански део. Тако функционише већ стотинама година. Тридесет година сам верски службеник, муфтија, и до сада нисмо имали овакве неприлике. Гробље је историјски део града и на њему су сахрањени бројни људи који су живели у мешовитим заједницама и браковима.
Када сагледате целу ситуацију из ове перспективе, видећете да овде нема грешке нити организоване мржње. Сваки верник ствари може тумачити на свој начин, али вера није нешто што се тумачи произвољно, већ кроз каноне и традицију која се преноси вековима
Оно што је мени као верском лицу и теологу интересантно јесте чињеница да је госпођа Карадаревић сахрањена по муслиманским обичајима, без присуства православног свештеника. Сахранио ју је имам. Ми као верски службеници не можемо знати како је неко живео, у шта је веровао и како се изјашњавао, то породица зна боље од нас.
Могла је бити сахрањена и као атеиста и ми с тим не бисмо имали проблем, као што нисмо имали проблем ни када су православне особе сахрањиване уз присуство свог свештеника.
Међутим, некима је очигледно неприхватљиво да се након годину дана, на већ постављен споменик, доцрта симбол који естетски лепо изгледа и који би, рецимо, могао бити мурал или симбол љубави и суживота у граду. То само по себи може изгледати лепо, али сматрам да му није место на муслиманском гробљу.
Суштина је следећа: апсурдно је да се особи која је сахрањена као муслиманка накнадно исцртавају верски симболи који нису део начина на који је испраћена и сахрањена. Имам је сматрао својом обавезом да породицу упозори на потенцијални проблем и негодовање дела грађана.
Када сагледате целу ситуацију из ове перспективе, видећете да овде нема грешке нити организоване мржње. Сваки верник ствари може тумачити на свој начин, али вера није нешто што се тумачи произвољно, већ кроз каноне и традицију која се преноси вековима. И ислам и православље имају своја правила и постулате. Не можемо веру тумачити како коме одговара.
Јашар, односно његов син, покушао је вероватно да прикаже симбол суживота и љубави, и то можда јесте била добра намера, али на погрешном месту. С друге стране, колико год ми је неприхватљиво и дегутантно скидање и исписивање по споменику, исто тако ми је неприхватљиво да неко ко добро познаје своју средину и зна како људи размишљају направи потез који може изазвати тензије.
На питање да ли је по верским правилима дозвољено такво обележје, одговор је једноставан: ако је особа живела и сахрањена по муслиманским обичајима, онда по исламским правилима нема места другим верским симболима на том гробу. То је природно и нормално и у исламу и у православљу.
Требало би више да говоримо о лепим примерима суживота и међусобног поштовања. То треба да буде наша заједничка мисија.
Зато молим медије да не подстичу поделе и да не пласирају неистине. Као човек и као верски представник, желим да спречимо сваку причу која може угрозити наш суживот.“
