Тројка за понос родитеља и школе

Све потиче из куће, а наставља се у школи. Немања, Давор и Бранко Перишић, ученици шестог разреда Основне школе „Николај Велимировић“, позитиван су пример ове изреке, будући да су на путовању од породичног гнезда до првог нивоа образовања усвојили само најбоље. Разредни старешина Душко Митровић прозвао их је „Фантастична тројка“ , истичући да је реч о деци која својим талентом, трудом и међусобном подршком представљају прави пример другарства и заједништва. У први план ставља њихово васпитање, а последично и одличан успех у школи и награде на највишим нивоима такмичења из различитих предмета.

Успеси од малена
-Посебно се издвајају по томе што су пре свега дивни и васпитани дечаци, који негују леп однос са вршњацима и са поштовањем се односе према одраслима. Сва тројица имају све петице, а већ од млађих разреда остварују запажене резултате на такмичењима из математике. У вишим разредима посебно су се истакли успесима из биологије и историје. Поред редовне наставе, похађају и Музичку школу, где свирају гитару и постижу значајне успехе на такмичењима из солфеђа. Такође воле спорт и активно тренирају пливање. Својим знањем, талентом и васпитањем, они су понос наше школе- наша „Фантастична тројка“- истиче Митровић.

Давор је први на општинском и окружном такмичењу из биологије, као и на оба нивоа из историје. Својом дисциплинованошћу браћи даје подстицај да нижу једнаке успехе.

-Имамо доброг наставника и наставницу, а и иначе волим биологију и историју, па су ми ти предмети најзанимљивији. Три пута сам до сада учествовао на такмичењима- школском, општинском и окружном. Било је тешко припремати се, али смо постигли добре резултате, тако да смо задовољни- прича Давор.
Каже да уз добру организацију није тешко све стићи. Битно је пажљиво слушати градиво на часу, како би себи олакшао учење ван наставе.

-Када у школи све запамтимо са часа, после је лако обновити кући то што треба за такмичење или било који тест. Биологија ме највише занима, посебно екологија. Мислим да има простора да још више радимо на томе да сачувамо нашу животну средину- објашњава он.

На такмичењима има трему док не добије задатке и пред резултате- све између је много лакше, јер се ослања на знање. Осим предметне наставе, са браћом дели и друга интересовања.
-Тренирамо пливање, то нам је рекреација и забава. У музичкој школи свирам клавир, на солфеђу смо освојили прве награде на републичком такмичењу из теорије- додаје.

Разлике које спајају
Бранко каже да је историја изазов због бројних чињеница које треба упамтити, док се предмети који се уклапају у свакодневни живот лакше уче.

-Занимљива ми је историја, иако мало захтевнија због бројних података, а биологија је оно што сам већ виђао у свакодневном животу, па је мање захтевна. У Музичкој школи свирам гитару, јер ми се некако чинила као најбољи инструмент за мене који сам разумео више од било ког другог. Пре две године донела ми је трећу награду на такмичењу. За такву врсту надметања вежба је пресудна- наводи Бранко.
Каже да не уче заједно, али једни друге проверавају и припремају, што значајно олакшава пут до награда.

Фото: Глас Подриња

-Не учимо заједно, али преслишавамо једни друге и вежбамо. То нам много значи као припрема. Кад се заврши тест, увек има мало неизвесности због резултата, али се после одушевимо кад их коначно и видимо- напомиње.

Како објашњава Немања, један од њих постави питање и одмах каже ко треба да одговори. На тај начин заједно открију ком делу градива треба додатно да се посвете.

-Биологија је природно дошла уз браћу, тако да ми је било лакше за преслишавање и учење, а историју за нијансу више волим. Средњи век ме највише интересује. Поред тога, волим и географију. Музичка школа је жеља од раније. Код нас у кући се много слуша музика, зато и сад свирам гитару. Пливање је рекреација, занимљив спорт, право уживање- истиче Немања, кога разредни старешина описује као најживахнијег међу браћом.

Хуманост пре свега
У слободно време воле да играју шах и решавају задатке. Посебно им је занимљиво да праве разне облике и моделе од папира, па је оригами у школи захваљујући њима узео маха међу другарима.
-Видели смо на Јутјубу како се то ради и учинило нам се занимљивим. Направили смо много тога, па смо чак нешто и продавали за симболичне суме на хуманитарном базару за Лазареву суботу на тргу- прича.
Разредни старешина истиче да је важно подсетити да је школа и васпитна установа. Вредност васпитања се препознаје у сваком сегменту живота, не само под окриљем образовних институција.

-Све речи похвале за родитеље, јер они сигурно не би такви били да немају њихову подршку. Ми просветни радници најбоље видимо резултате нашег рада тек када прођу године, кад их сретнемо на улици. Тада будемо задовољни када видимо да су успели у животу, да се баве професијом коју воле и да су постали прави људи. Верујем да ће тако бити и са њима. То је лепота овог посла- закључује Митровић.

Живот је пун изазова, али је несумњиво да ће ова тројка у тој утакмици знати да постигне победнички кош кад треба, носећи у свести мисао да је победа права само ако је заснована на поштењу, раду, знању и истинској људскости. Перишићи буде наду да увек може другачије и да су праве вредности темељ који се заједно гради.