За ауторку, „Бројаница“ није само низ легенди о иконама и Светом Сави, већ покушај да се у времену које „умни људи називају временом опште духовне кризе“ понуди одговор и спасење
Дечак који не зна за језик, одгајан у чопору вукова, први пут се сусреће са цивилизацијом тек кроз звук манастирског звона. Његов пут од дивљине до хилнадарске тишине окосница је романа „Бројаница“ Анђелке Радовановић.
Фото: "Глас Подриња"
Ауторка свог јунака поставља у екстремну, али не и немогућу ситуацију. Дечак који се понаша као вук суочава се са игуманом, књигом и молитвом.
Анђелка Радовановић каже да је процес писања био инстинктиван, без претходног плана.
-Мене рука води. Једног јутра сам само осетила да морам да пишем о вери и повратку духовности. Када схвати да му вучица није мајка, дечак почиње потрагу за идентитетом, проналазећи уточиште у лику Пресвете Богородице и Светој Петки.
Фото: "Глас Подриња"
Док читалац прати пут главног јунака, ауторка га води на Свету Гору. Иако сама није крочила на тло Свете Горе, јер женама приступ није дозвољен, фокусирала се на истраживање литературе и суровост простора попут Каруље.
-То није пешчана пустиња. То је камен који не прашта. Ту су се аскете, живећи у константној молитви, одрекле свега што ми данас сматрамо животом - објашњава.
-Управо тај аскетизам и централна молитва „Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног“ носе атмосферу романа- додаје.
За ауторку, „Бројаница“ није само низ легенди о иконама и Светом Сави, већ покушај да се у времену које „умни људи називају временом опште духовне кризе“ понуди одговор и спасење.
Књига спаја мотиве из личног искуства вере, усађеног још у детињству, са истраживањем светогорског живота. Пред читаоцима је судбина аутсајдера који кроз искушења, камен и молитву стиже до сопственог преображаја.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
