Јаблан од 1.830 килограма поново најтежи бик на сајму

На Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, где се из године у годину сабирају резултати вишегодишњег узгоја и селекције, и овог пута је пажњу посетилаца привукао бик Јаблан са фарме Раденка Јеремића из Салаша Црнобарског, који је са 1.830 килограма понео титулу најтежег грла изложбе, потврђујући статус који већ годинама има на овој манифестацији.

Генетика пресудна
Јеремић подсећа да се са Јабланом на сајму појављује већ 12 година. Реч је о шестогодишњем грлу које је у оквиру његовог крда прошло читав развојни пут. Као двогодишњак имао је око 1.110 килограма, већ тада се издвојио у конкуренцији, а касније наставио да напредује до мере да је у појединим фазама бележио и више од 400 килограма прираста годишње.

-Четврти пут је био на сајму са оваквом тежином. Са њим сам већ дуго, још од када је био млад, и од почетка се видело да има потенцијал да иде овим путем и да напредује како време пролази- каже Раденко Јеремић.

Фото: Mačvapress.rs

Јаблан, трећи бик са Јеремићеве фарме који осваја сајамско одличје, већ je код Јеремића прошао оштру конкуренцију- селектован је међу 420 грла.

-Изабрао сам га, одвојио, као и све друге код којих сам препознао потенцијал за напредак. Ове године је још један бик имао шансу, али није достигао ту тежину- истиче.

Како објашњава, у тову јунади не постоје посебни режими за појединачна грла, јер свака животиња добија исту храну у истом систему, а разлика се јавља тек у ономе што генетика и развој покажу током времена.

-Нема никаквог посебног рецепта, све животиње на фарми једу исто. Генетика је углавном пресудна и у том великом броју грла временом се издвоје она која напредују боље, па их онда задржавате и даље пратите- наводи он.

Јаблан, трећи бик са Јеремићеве фарме који осваја сајамско одличје, већ je код Јеремића прошао оштру конкуренцију

Раденко се, како каже, сточарством бави пола века. Сада има 74 године, а почео је по повратку из војске. На фарми Јеремића, где тренутно има 250 бикова, радни дан почиње око шест сати ујутру.

-Посао је поједностављен у односу на време кад сам почињао. Све је аутоматизовано, а некада се радило ручно и гурала колица- објашњава.

Храна се припрема уз помоћ механизације у мешалицама, а затим се распоређује свим грлима, без издвајања.

Фото: Mačvapress.rs

Везаност која траје
У обиман породични посао укључени су супруга, синови и унуци, а газдинство функционише као заједнички систем више генерација. Иако је механизација олакшала свакодневицу у односу на време када се све радило ручно, сточарство и даље носи неизвесност, јер се цене мењају, трошкови расту, а тржиште ретко даје стабилност.

-Није лако. Тржиште је нестабилно. Цене су неповољне у говедарству, телад су поскупела, али то је посао из ког не можеш да изађеш. За то сам се определио од рођења- каже он.

Упркос томе, додаје, вишедеценијски рад доноси и посебну врсту везаности за животиње које одрастају пред очима породице, па се сваки циклус доживљава и професионално и лично, кроз однос који се временом неминовно ствара.

-Саживео сам се са Јабланом, шест година смо свакодневно заједно. Морам да издвојим још једног да га припремим за следећи сајам, јер не знам да ли ће следеће године моћи да наступа. Све прође, друга генерација стиже и тако иде и живот- каже.

Следеће године можда ће управо неки нови Јаблан стати на врх сајамске листе, као резултат дугогодишње селекције и рада на мачванској фарми породице Јеремић, где се генерације мењају, а систем остаје.