МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКАТ О ЗАШТИТИ ЗЕМЉИШТА У МАЧВИ И ПОЦЕРИНИ
Нова технологија за здравије земљиште
Садржај органске материје је веома низак, pH вредност такође, а додатни проблем је што пољопривредни произвођачи често нису довољно информисани о томе шта заправо значи здравље земљишта
Климатске промене, све чешће суше и поплаве, али и вишедеценијске лоше пољопривредне праксе остављају озбиљне последице на квалитет земљишта у Србији. Управо тим проблемима бави се међународни пројекат „Еко-природна решења за ублажавање деградације земљишта“ (ECOBASE), који се реализује у оквиру ИПА Adrion програма, а значајан део истраживања спроводи се управо на подручју Мачве и Поцерине. Предвиђено је да, и оквиру пројекта, ускоро у селу Добрић буде постављена савремена мерна станица која ће пољопривредницима омогућити да у реалном времену прате стање земљишта и временске услове.
Фото: "Глас Подриња"
Пројектом је обухваћено девет земаља јадранско-јонске регије: Италија, Словенија, Хрватска, Грчка, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Албанија, а једини партнер из Србије је Пољопривредни факултет Универзитета у Београду.
-Пројекат је почео у септембру 2024. године и трајаће до 2027. Основни циљ је праћење деградације пољопривредног земљишта и тражење начина како да се ти проблеми ублаже. Свака држава има своје специфичности. Код нас је највећи проблем низак садржај органске материје у земљишту и ниска pH вредност, што директно утиче на биљну производњу. Другим земљама већи проблем представљају поплаве, суше или климатске промене, али је суштина свуда иста, земљиште је све више угрожено. Наука је последњих деценија доказала да традиционалне пољопривредне праксе, попут интензивне обраде земљишта, неправилног наводњавања и прекомерног ђубрења, значајно утичу на деградацију. Зато се сада враћамо неким старим, помало заборављеним мерама, као што су заоравање жетвених остатака, плодоред, увођење зеленишног ђубрива и слично. Циљ је да земљиште поново постане здравије, а производња стабилнија и квалитетнија, објашњава проф. др Блажо Лалевић са Пољопривредног факултета у Земуну.
Фото: "Глас Подриња"
Током пројекта у Србији је анализирано 50 узорака земљишта, а највећи број узет је управо на потезу од Шапца ка Лозници. Резултати су, како каже наш саговорник, потврдили оно на шта струка већ дуже време упозорава.
-Оно што смо видели на терену практично је потврдило ранија сазнања. Садржај органске материје је веома низак, pH вредност такође, а додатни проблем је што пољопривредни произвођачи често нису довољно информисани о томе шта заправо значи здравље земљишта. Они углавном раде класичне анализе (азот, фосфор, калијум), али се не баве другим параметрима који су веома важни, а ту су присуство тешких метала, пестицида, разних штетних материја, али и свет микроорганизама који живе у земљишту. Ми смо кроз овај пројекат анализирали и те параметре и дошли до забрињавајућих података. Неки узорци на овом подручју имали су концентрација појединих елемената која је била толико висока да већ говоримо о токсичности. То значи да радимо са токсичним земљиштем и потенцијално токсичним биљкама, а све то је последица неправилних пољопривредних пракси и неадекватне употребе различитих средстава у производњи, наводи Лалевић.
Један од проблема - отпор према променама Према речима проф. Блажа Лалевића, један од највећих проблема је и отпор према променама у пољопривреди, јер се многи и даље ослањају искључиво на искуства претходних генерација. -Свест се тешко мења. Код нас је и даље присутно оно: „Тако је радио деда, па ћу и ја“. Због тога нове праксе споро долазе до произвођача. Али када млади људи добију прилику да покажу шта знају, онда и старији почињу да прихватају промене. То је процес који траје, али без тога нема озбиљног напретка у пољопривреди, сматра професор Лалевић.
Поред анализе стања земљишта, један од најконкретнијих резултата пројекта биће постављање савремене мерне станице у Добрићу. Реч је о систему који ће путем сензора пратити стање земљишта и атмосферске услове, а подаци ће бити доступни произвођачима без додатних лабораторијских анализа.
-Станица ће бити постављена у Добрићу и она ће преко сензора директно из земљишта очитавати различите параметре: садржај хранљивих елемената, влагу, али и временске услове. Имаће и сензоре за ваздух, па ће моћи да се прате суше, долазак олуја и друге временске непогоде. Практично, велики део анализа које сада раде лабораторије моћи ће да се добије директно преко сензора. То значи уштеду и времена и новца за произвођаче. Станице нису прескупе, ова коју ми набављамо кошта око 1.200 евра и производи се у Грчкој, али постоје и амерички, француски и аустријски модели. За задруге или удружене произвођаче то заиста није недостижна инвестиција. Ове станице могу дуго да трају, а трошкови одржавања нису велики. Очекујем да ће станица у Добрићу бити постављена најкасније до лета, вероватно већ у јуну или јулу, јер је процедура набавке већ у току, истиче Лалевић.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
