Пријатељства која време није угасило

На ђачкој екскурзији у јуну 1965. године у Дубровнику на Страдуну, настала је фотографија три друга, тада ученика трећег разреда Шабачке гимназије. Шездесет једну годину касније, на прослави годишњице матуре у Шапцу, нова заједничка фотографија као наставак пријатељства и сећање на гимназијске дане. На фотографији су др техничких наука Слободан Деспотовић, дипломирани инжењер технологије, дипломирани инжењер електротехнике Сретен Туфегџић и дипломирани инжењер машинства Титомир Обрадовић.

Страдун, Дубровник
Сретен, Слободан, Титомир, Фото: Приватна архива

Шездесет година касније
Др Слободан Деспотовић, са осмехом се присећа фотографије настале на Страдуну.

- Фотографија је настала 1965. године у Дубровнику, током екскурзије. Тада смо били младићи пред матуром, а већ наредне године завршили смо школовање. Kада данас погледамо ту слику и упоредимо је са новом, насталом после шест деценија, човек не може да остане равнодушан. На годишњици матуре, после толико година, веома је интересантно када сретнете са људима са којима сте делили свакодневицу током једног од најлепших периода живота. Неки од нас се нису срели деценијама па је на прослави било препознавања, нарочито они који се дуго нису појављивали на окупљањима. Ипак, постоје ствари које године не могу да промене. Људи се физички промене, то је природно. Међутим, када неко проговори, препознате глас. Остају исти начин говора, осмех, гестови и понеки манир по којем га памтите још из школских дана - прича др Деспотовић.

Сећања на гимназијске дане
Са осмехом и поносом, присећа се средње школе.

- Kада смо 1962. године уписали први разред, било је седам одељења са по тридесетак ученика, укупно 210 ученика. Међутим, четири године касније, Гимназију је завршило нас 106. Из те генерације потекли су бројни стручњаци различитих професија. Данас међу нама има инжењера архитектуре, грађевине, машинства, електротехнике, технологије.. Има професора, лингвиста, фармацеута, правника. Некадашњи ученици данас живе широм Србије али и света. Свако је кренуо својим путем, али нас заједничка сећања на гимназијске дане и даље повезују.

Фото: Приватна архива

Редовни сусрети
Посебна вредност генерације, истиче др Деспотовић, јесте чињеница да се њени чланови редовно окупљају.

- Kада смо 2016. године обележили 50 година матуре, договорили смо се да се не састајемо само на великим јубилејима. Од тада се сваке године окупљамо последње суботе у мају. Kо може да дође, дође. Важно је да одржимо контакте и да се виђамо, причамо о школским данима, присећамо професора, екскурзија и догађаја. Свако се сети нечега што је други можда заборавио. Посебно су занимљиви тренуци када некадашњи школски другови покушавају да препознају једни друге. Један друг ме је током прославе питао ко је једна госпођа која је седела недалеко од нас. Рекао сам му да је седела испред нас у школској клупи. Није могао да верује. Једноставно, није долазила на окупљања годинама. Такве ситуације најбоље показују колико је шест деценија дуг период. Телефони су данас пуни контаката школских другова. Чујемо се, размењујемо фотографије и информације. Kада неко не дође на окупљање, обично каже да му је жао што је пропустио дружење. Зато увек планирамо следећи сусрет – истиче.

Сретен, Слободан, Титомир, Фото: Приватна архива

Нова фотографија тројице пријатеља, настала шест деценија након оне са Страдуна, потврђује да године мењају изглед, али не бришу успомене и пријатељства настала у школским клупама. Већ се планира ново окупљање где ће забележити нове фотографије и изнова се радовати поновном сусрету.