КАПИТАЛНО ДЕЛО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА, У ИЗДАЊУ “БРАНКОВОГ КОЛА“
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ
Овај јединствени избор антологијских остварења српских песника датира од 1847. године, кад је у Бечу штампана прва песничка књига Бранка Радичевића, под називом ПЕСМЕ, па све до 2000. Заступљени су сви књижевни правци, и све песничке форме, без предрасуда, са јединим циљем да се оно најбоље на српској песничкој сцени понуди читаоцима, књижевној критици и историји књижевности.
Књига је посебно важна за наш завичај, јер су у њој нашли места песници из Подриња бројније него што је био случај ранијих деценија!
Из нашег региона у антологију су ушли: МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР, ОСКАР ДАВИЧО, и ТОМИСЛАВ МАРИНКОВИЋ.
О Шапчанину, који је заступљен са три песме, у поглављу о српском романтизму, каже се: “Милорад Поповић Шапчанин је сентиментални песник романтизма. Свестрани је писац готово свих књижевних жанрова.“
У поглављу о песницима двадесетог века, о Винаверу, који је заступљен са шест песама, између осталог, стоји: „Винавер превазилази атрибуте наше модерне и започиње стазу праве српске авангарде. Духовит и ироничан, сатиричар и полемичар каквог нисмо имали... преводилац и интелектуалац широких интересовања, доприносио, је разбијању малограђанских клишеа у поимању уметности и поезије“.
Говорећи о Давичу, који је ушао у антологију такође са шест песама, Грујичић наглашава: „Од, свих надреалиста, најдуже трајање остварио је понајпре Оскар Давичо, као песник јарких слика и продора у језику. Давичо је оживотворио своју поезију аутобиографским фантазмама, напустивши задате контуре надреалистичких препорука о томе како се пише и живи“
Књига је посебно важна за наш завичај, јер су у њој нашли места песници из Подриња бројније него што је био случај ранијих деценија!
Из нашег региона у антологију су ушли: МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР, ОСКАР ДАВИЧО, и ТОМИСЛАВ МАРИНКОВИЋ.
О Шапчанину, који је заступљен са три песме, у поглављу о српском романтизму, каже се: “Милорад Поповић Шапчанин је сентиментални песник романтизма. Свестрани је писац готово свих књижевних жанрова.“
У поглављу о песницима двадесетог века, о Винаверу, који је заступљен са шест песама, између осталог, стоји: „Винавер превазилази атрибуте наше модерне и започиње стазу праве српске авангарде. Духовит и ироничан, сатиричар и полемичар каквог нисмо имали... преводилац и интелектуалац широких интересовања, доприносио, је разбијању малограђанских клишеа у поимању уметности и поезије“.
Говорећи о Давичу, који је ушао у антологију такође са шест песама, Грујичић наглашава: „Од, свих надреалиста, најдуже трајање остварио је понајпре Оскар Давичо, као песник јарких слика и продора у језику. Давичо је оживотворио своју поезију аутобиографским фантазмама, напустивши задате контуре надреалистичких препорука о томе како се пише и живи“
Најновији број
18. април 2024.
