Лекар који је отворио „Слагалицу“ и „Потеру“

Први је такмичар који је стао пред камере у првој епизоди прве сезоне популарног квиза Радио-телевизије Србије. После више од деценије од тог наступа, др Спасојевић се поново појавио на малим екранима у новом формату „Суперпотера“ крајем маја ове године. Поред своје примарне мисије лечења пацијената, кроз хоби учешћа у квизовима, успешно показује завидно опште знање, концентрацију и смиреност под притиском, што су особине које га красе и у лекарском позиву. Квизашки стаж није заправо започео у тој првој сезони „Потере“ већ доста раније.

Од медицине до квизова
- Све је текло уобичајеним током када је реч о професионалном путу. Медицински факултет уписао сам 1992. године, дипломирао 1999. Након студија седам година радио сам у Хитној помоћи Дома здравља Шабац. Потом сам добио специјализацију из неурологије, специјалистички стаж обавио у Београду, а додатно сам завршио и едукацију из ЕЕГ дијагностике у Новом Саду, што представља важну дијагностичку методу у неурологији. Данас радим као специјалиста неуролог у Здравственом центру Шабац, где сам запослен већ 26 година. Међутим, љубав према квизовима почела је много раније од медицинске каријере. Још као ученик четвртог разреда основне школе, са десетак година, почео сам да пратим чувени, тада југословенски квиз „Бројке и слова“, који се снимао у Загребу. Фасцинирале су ме игре са бројевима и словима, па сам већ тада покушавао да састављам што дуже речи и решавам бројчане задатке. Посебно сам пратио финала која су се одржавала у Рогашкој Слатини у Словенији, где су се окупљали најбољи такмичари. Квиз је имао само две игре – бројке и слова, а мени је то одлично ишло. Често сам код куће налазио дуже речи од самих такмичара. У једном финалу које сам пратио имао сам утисак да сам био успешнији од оба финалиста. Уследиле су године решавања укрштеница, анаграма и разних језичких загонетки. Интересовање за квизове само је расло – прича др Спасојевић.

Фото: Приватна архива

Петица за победу
Први озбиљнији квиз догодио се у првом разреду гимназије. Поводом обележавања 400 година од рођења Ивана Гундулића, 1989. године организовано је такмичење посвећено његовом животу и делу.

- Припремали смо се, и са још два друга у екипи, освојено је прво место. Уз победу су дошле и петице из српског језика. Иако сам похађао математички смер, осим математике, биологије и хемије, одувек су ме занимале историја и географија. Управо та два предмета касније су постала значајна предност, јер представљају добар део општег знања неопходног за квиз такмичења. Још у средњој школи јавила се жеља да се појавим у неком телевизијском квизу. У трећој години гимназије сам се пријавио за „Квискотеку“, али је пријава одбијена пошто нисам био пунолетан што је био услов за учешће. Послали су ми књигу аутора Лазе Голуже, који је тад био председник жирија, са питањима из тог тада популаног квиза и с поруком да можемо да се видимо кад напуним 18 година. Касније, када сам уписао факултет, видео сам позив за пријављивање у квиз „Бројке и слова“. Прошао сам два круга тестирања и требало је да путујем у Загреб на завршно тестирање кандидата из читаве Југославије. Међутим, избио је рат и та прилика је пропала, а сам квиз је убрзо престао да се емитује. Те две пропуштене прилике само су још више појачале жељу да се једног дана окушам у телевизијским квизовима – наводи.

Пионир Слагалице и Потере
Први телевизијски наступ био је у квизу „Историја српског народа“ 1993. године, а исте године је учествовао и у првој сезони „Слагалице“ под тадашњим називом „Музичка слагалица“.

- Квиз „Историја српског народа“ водио је легендарни Мића Орловић. Конкуренцију су углавном чинили историчари и професори историје, али сам успео да прођем тестирање и нађем се међу учесницима. Показао сам солидно знање, али нисам успео да прођем даље поред изузетно јаке конкуренције. Ипак, остало је велико задовољство што сам упознао Орловића. Исте године пријавио сам се и за нови квиз који је тек почињао, „Слагалицу“. На тестирању је било више од 1.500 кандидата. Захваљујући добром сналажењу у играма са словима и бројевима, успео сам да се пласирам међу такмичаре. Био сам учесник већ у првом циклусу емитовања и наступио у трећој снимљеној емисији овог квиза који је и данас један од најгледанијих. Поражен сам у последњој асоцијацији и то веома тесно. Као младом такмичару без искуства, тај пораз ми је тешко пао. У мојој квизашкој биографији, може да стоји да сам „отворио“ и „Слагалицу“ и „Потеру“, јер сам учествовао у самим почецима оба формата – наводи др Спасојевић.

Студије, брак и породичне обавезе условиле су паузу од десетак година. Од 1994. до 2004. године без учешћа у квизовима када се поново пријавиљује за „Слагалицу“.

- Тада сам остварио запаженији успех, имао сам седам победа у предтакмичењу, победио у четвртфиналу, али сам изгубио у полуфиналу од будућег победника циклуса, тако да сам на крају био трећи. После неколико година је било супер финале Слагалице поводом јубилеја од емитовања квиза, које је трајало читаве године и у којој је учествовало око 200 такмичара и где сам стигао до четвртфинала.

Фото: Приватна архива

Више од 200 емисија
Ту је, практично, почела права квизашка каријера. Када је 2013. године почела „Потера“, нашао се у првој емисији новог формата.

- Иако сам показао добро знање, увек је недостајао један корак до главне награде. Мада мени то никада и није био главни циљ, већ такмичење против других и себе самог. Био сам недавно и у „Супер Потери“. У међувремену је било још доста квизова на разним телевизијама и учествовао сам у неких 20 различитих. Све укупно до сада, негде око 200 наступа. Квиз је специфично такмичење. Поред знања неопходни су брзина и срећа. То је прилично комбинација свега, плус концентрација. Током квизашке каријере често сам добијао питања из медицине. Увек постоји бојазан да се погреши баш у области којом се професионално бавите. Некако се људи збуне на томе, али ја бар из медицине нисам киксао ниједном. Осим наступа у „Слагалици“ и „Потери“, бележио сам успехе и у другим квизовима. У „Насловној страни“ три пута сам био победник, а значајне резултате остварио сам и у „Мозаику“. Квизови су ми донели и бројна познанства и пријатељства. Имао сам прилику да упознам многе водитеље и јавне личности – Мићу Орловића, Николу Нешковића, Декија Пантелића, Ивана Бауера, Данијелу Пантић и друге водитељке „Слагалице“, Николу Која и друге. Рецимо, глумица Милена Васић водитељка „Тоталног обрта“ и сама има доста знања и врло је опуштена атмосфера на снимањима. Мемедовић је са друге стране прилично професионалан – прича.

Неостварена жеља
Супруга Сања и три сина, Саша, Стефан и Сергеј су му велика подршка и честа пратња на снимањима.

- Средњи син је једно време показивао велико интересовање за квизове, листао енциклопедије и са занимањем пратио литературу коју сам набављао ради проширивања знања, мада је сад то мало стало. И данас редовно пратим све квизове који се емитују. У ери интернета лако је вратити пропуштене емисије, па их најчешће гледам увече, пред спавање, када се заврше све дневне обавезе. Суграђани ме најчешће препознају захваљујући „Слагалици“. Временом сам схватио да можете наступити у десетинама других квизова, али ако нисте били у „Слагалици“, широј публици то као да је мање важно. Ипак, највеће задовољство не доносе победе, већ осећај да сте показали знање. Било је много ситуација када су ми победе измакле у последњим секундама, али ме то није обесхрабрило. Напротив, изнова ме мотивише да се пријављујем и покушавам поново. Остала је једна неостварена жеља. После два трећа места у „Слагалици“, волео бих да једног дана освојим овај квиз. Тек тада бих могао да кажем да је круг затворен и да полако размишљам о повлачењу са квизашке сцене. Да, „Слагалица“ је та још неостварена жеља – истиче др Вељо Спасојевић.