НАШИ У ДИЈАСПОРИ
ЗОРАНОВЕ НОВЕ ЗОРЕ
Њу Џерси зову државом баштом (Стате Гарден). Тако пише и на регистарским таблицама возила ове савезне државе Америке. Почиње одмах од реке Хадсон (преко је светски мегалополис Њујорк), односно од истоимене државе, па - омеђена са запада Пенсилванијом, са истока Атланским океаном ““ пружа се све до Мериленда, на југу. И сва је у шумама, баштама, у бескрајном зеленилу, рекама и језерима...
Овог необично сунчаног и топлог јануара за ову државу, то обиље шумског растиња могло се јасно видети, упркос зими и оголелом дрвећу, а лепоту предела и слику путника ““ намерника, употпуњавала су јата дивљих гусака која су, на свом путу са севера Канаде до Мексика и централне Америке, на југу, слетала крај језера и река у Њу Бронсвику у и Пискатовеју.
Управо у прелепом (по броју становника знатно мањем, а по простору већем од Шапца ) Пискатовеју, живи др Зоран Гајић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета РАДГЕРС, рођени Шапчанин. У пријатном и лепо уређеном стану, у коме је све подређено двогодишњем Зокију, са Зораном још живе супруга Верица, магистар машинства, асистент на истом Универзитету, и сестрић Горан, студент прве године постдипломских студија на Електротехници. Зоран Гајић је био шаховски јуниорски првак Југославије, али ништа на шах не подсећа данас у његовом стану. Најприсутније су играчке малог Зокија, са којима професор Гајић проводи све своје слободно време. Сада, као редован професор, има више времена за себе, а и наука ““ до скора неприкосновена у његовом животу ““ није у првом плану. То за оне који су познавали Зорана Гајића, рођеног у улици Стојана Новаковића у Шапцу 1949. године, који је у родном граду, једно време, као магистар електротехнике, крајем седамдесетих, у Гимназији и Педагошкој академији, предавао математику и рачунаре, изгледа невероватно. Јер, све што је волео и чему је живот посветио Зоран Гајић, била је - све до рођења сина ““ наука. По објављеним радовима у светски познатом стручном часопису АУТОМАТИКА, ЕЕЕ ТРАНСАК-ТИОНС АУТОМАТИК ЦЕНТРАЛ, ИНТЕРНАТИОНАЛ ЈОУРНАЛ оф ЦОНТРОЛ и другима (укупно до сада више од 40 објављених радова), био је 1991. године трећи у свету научник у овој области, а 1992. четврти... После је дошла женидба и долазак сестрића Горана на студије у САД, на Универзитету РАДГЕРС, па је, природно, и поред све жеље и љубави, било мање времена за истраживања и питања, за напредовање (вечно) у свету формула, бројева и још недокучених светова атомистике. Бављење науком Зоран Гајић није прекинуо, само је направио предах. А и претходних 12 година били су жестоки, по 20 и више часова дневно посвећених свету бројки.
Овог необично сунчаног и топлог јануара за ову државу, то обиље шумског растиња могло се јасно видети, упркос зими и оголелом дрвећу, а лепоту предела и слику путника ““ намерника, употпуњавала су јата дивљих гусака која су, на свом путу са севера Канаде до Мексика и централне Америке, на југу, слетала крај језера и река у Њу Бронсвику у и Пискатовеју.
Управо у прелепом (по броју становника знатно мањем, а по простору већем од Шапца ) Пискатовеју, живи др Зоран Гајић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета РАДГЕРС, рођени Шапчанин. У пријатном и лепо уређеном стану, у коме је све подређено двогодишњем Зокију, са Зораном још живе супруга Верица, магистар машинства, асистент на истом Универзитету, и сестрић Горан, студент прве године постдипломских студија на Електротехници. Зоран Гајић је био шаховски јуниорски првак Југославије, али ништа на шах не подсећа данас у његовом стану. Најприсутније су играчке малог Зокија, са којима професор Гајић проводи све своје слободно време. Сада, као редован професор, има више времена за себе, а и наука ““ до скора неприкосновена у његовом животу ““ није у првом плану. То за оне који су познавали Зорана Гајића, рођеног у улици Стојана Новаковића у Шапцу 1949. године, који је у родном граду, једно време, као магистар електротехнике, крајем седамдесетих, у Гимназији и Педагошкој академији, предавао математику и рачунаре, изгледа невероватно. Јер, све што је волео и чему је живот посветио Зоран Гајић, била је - све до рођења сина ““ наука. По објављеним радовима у светски познатом стручном часопису АУТОМАТИКА, ЕЕЕ ТРАНСАК-ТИОНС АУТОМАТИК ЦЕНТРАЛ, ИНТЕРНАТИОНАЛ ЈОУРНАЛ оф ЦОНТРОЛ и другима (укупно до сада више од 40 објављених радова), био је 1991. године трећи у свету научник у овој области, а 1992. четврти... После је дошла женидба и долазак сестрића Горана на студије у САД, на Универзитету РАДГЕРС, па је, природно, и поред све жеље и љубави, било мање времена за истраживања и питања, за напредовање (вечно) у свету формула, бројева и још недокучених светова атомистике. Бављење науком Зоран Гајић није прекинуо, само је направио предах. А и претходних 12 година били су жестоки, по 20 и више часова дневно посвећених свету бројки.
Најновији број
18. април 2024.
