Три деценије ФК АИК не постоји папиролошки, али увек живи у сећању и успоменема. Клуб нису само резултати, већ другарства која трају вечно. Нада да ће једном опет оживети
У рано лето, пре три десеније, АИК Шабац је славио повратак међу српсколигаше, повратак у трећи ранг фудбала СР Југославије, а већ у позну јесен, новембра 1996. године, стигла је одлука Савеза да се АИК искључује из такмичења Српске лиге због неисплаћених дуговања према службеним лицима и две неодигране утакмице. Искључење из Лиге значило је и гашење клуба. Није више постојао АИК на терену, но успомене изграђене од оснивања, учиниле су да живи заувек, кроз успомене, приче и пријатељства.
-Када је 2018. организован тријагонал ветерана, у част Небојше Златарића, наша секција била је бројнија од секција Радничког и Мачве, а од 31 играча АИК-а, 21 је играо или за Мачву, или за Раднички, или за оба тима, а хтели су искуљчиво да играју у дресу АИК-а, то је показало колико нама свима значи ФК АИК. Били смо расадник дорбих фудбалера, али добрих људи, пре свега, чија је енергија јака и данас – истиче Владица Кузмановић, некадашњи играч клуба.
Пријатељства, другарства и кумства никада нису ни престајала, а тај турнир је отворио традицију окупљања бивших играча која траје и данас. Поводом три деценије од нестанка клуба са такмичарске сцене, чланови осам генерација, њих око 40, окупило се на Градском стадиону где су на кратко и заиграли на познатом терену, а потом дружење наставили у ресторанској атмосфери. Међу најстаријима ту су били: Јован Ристић Риста, некадашњи играч и тренер, Слободан Бода Радојичић, Зоран Јеликић Јелика, некадашњи секретар клуба, а видео везом су окупљене поздравили: Нинко Милосављевић, Рата Лесковац и Мића Тоскић. Многи су с екипом прошли све рангове.
Фото: ФК АИК Шабац
-Играо сам за АИК од „бетона“ до Српске лиге. Радо се сећам тих дана, а посебно сам поносан сам на речи нашег бившег тренера Ристе, који се сећа свега и увек истиче да смо ми сви постали добри људи, да је он са свима у добрим односима и да је најсрећнији када зна да смо и ми сви међусобно, другарство уграђено у клубу, пренели у свакодневицу, за вечност – говори Јоца Бранковић.
Жеља и још увек сан бивших играча да АИК, у некој догледној будућности поново оживи на неки начин, те да сва окупљања и догађаји добију другу димензију, као надоградања на успешну традицију.
-Од 1987. до 1990. смо прешли три ранга, стигли до Српске лиге, 1991. смо били близу и Друге савезне лиге. Две узастопне године су омладинци ФК АИК били прваци Западне Србије, пласирали се у Квалитетну лигу, имали смо све селекције. Желимо да оживимо АИК бар кроз ветеранску секцију. Имамо отворен позив од нашег некадашњег саиграча Мирка Врањеша, који живи у Макарској, иначе члана секције ветерана Хајдука из Сплита, да будемо гости тамо, али за тако нешто је потребно да будемо више од неформалне групе бивших играча – рекао је Зоран Пантић Панта, још један бивши играч.
Осим титула у нижим ранговима, од општиског до зонског, АИК је освајао и Купове ОФС Шабац у свим узрасним катеоријама, укључујући и сениоре, а дрес шабачког клуба носили су бројни познати играчи.