ОГРОМАН УСПЕХ ПРОФЕСОРА МАРКОВИЋА И ЊЕГОВИХ УЧЕНИКА
11 републичких награда стигло у Коцељеву и Шабац
Још једна школска година је завршена а професор музичке културе Иван Марковић и његови ученици из Коцељеве и Шапца ће је памтити по изузетно успешним такмичењима и чак 11 републичких награда у различитим категоријама.
Прво републичко такмичење, од два колико их је било прописано према календару Министарства просвете, је “Триолица” које је окупило наставнике и ђаке из целе републике. На њему су се деца надметала као солисти, у дуетима, као ансамбли или као чланови хора, у различитим музичким жанровима што је специфичност која “Триолицу” чини посебном.
Друго такмичење је у етно певању и свирању традиционалне музике.
Професор Марковић, који ради у три основне школе, у ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви и основним школама “Стојан Новаковић” и “Јеврем Обреновић” у Шапцу може се похвалити сјајним резултатима и наградама које су освојили његови ученици.
-У Коцељеви имамо две републичке награде. То су Лена Јанковић као вокални солиста освојила је прву награду у својој категорији у извођењу дечије песме а дечији хор Лира је такође освојио прву награду и победници су своје категорије. У ОШ “Стојан Новаковић” у Шапцу награђена је Николина Игњатовић која је победница своје категорије, сјајна девојчица и изузетан потенцијал као ученица другог разреда. И у ОШ “Јеврем Обреновић” сам основао мали, инструментални ансамбл састављен од пет ученица шестог разреда, Анђела Ерцеговчевић, Миа Алексић, Нађа Јоцковић, Калина Јовановић и Јована Цветић које изводе композиције на металофонима. Оне су извеле староградске песме на “Триолици” и заиста су заблистале, освојиле срца публике и жирија и стигле до прве награде- са поносом прича професор музичке културе.
Фото: В.Б.
Како каже, општи утисак када је о “Триолици” реч је да је био велики број учесника, такмичара, да је конкуренција, почев од општинског, преко окружног па до републичког такмичења била озбиљна те да су нијансе одлучивале ко ће да прође даље јер су деца долазила спремна. Оно што је правило додатну тежину јесте да је само ученик који је имао максималних сто бодова могао да прође у следећи круг и само један такмичар из једне категорије, што је био велики изазов.
-Што се тиче другог такмичења и традиционалне музике у свакој категорији сам имао представника. Чак у најстаријој за основну школу је био највећи број ученица па су биле једна другој конкуренција јер су из различитих школа. Оне које су прошле селекцију и које су се пласирале на републичко такмичење су Николина Игњатовић из Шапца која је освојила прву награду и била најбоља у својој категорији, затим Лена Јанковић из Коцељеве прва награда, Тијана Бајевић из Шапца такође прва награда. Из седмог разреда Хелена Ранковић из Коцељеве освојила је другу награду, Теодора Тодоровић из Шапца прва награда и што се тиче осмог разреда Ања Ђошић из Коцељеве прва награда, Анастасија Мићић из Шапца друга награда- прича професор Марковић.
Из радионице једног наставника у току протекле школске године изашло је 11 републичких награда и то је огроман успех иза којег стоје труд, рад, обострано залагање наставника и ученика, одрицање и Иванова захвалност колегама који су му, кад год су могли, уступали децу коју је припремао. Свака награда пристигла у Коцељеву и Шабац јесте презент не само ученика и наставника већ и школе и места из којег су деца стигла на такмичење.
-Радим у три основне школе са великим бројем деце и то је огроман изазов био за мене. Где год је постојала нека пауза код мене и ученица које сам припремао ја сам је користио за рад. Испоставило се да смо паметно одрадили распоред, смислено, добро смо испланирали рад, добро се организовали што је већ било пола посла. Деца су свакодневно имала припреме. Дешавало се у току једног дана да су сви који су ишли на такмичење имали пробе- прича Иван.
Најдужи “стаж” у његовој музичкој радионици има хор “Лира” састављен од ученика ОШ “Мића Станојловић” из Коцељеве који постоји преко једне деценије. Изнедрио је генерације певача а наставника и оснивача хора радује да се сви они који су кроз хор прошли радо сећају дана проведених у њему и колико им је то искуство било драгоцено.