Фото: Приватна архива
Бунтовни Филиповић
ајновијом књигом „Непокор“, својим тридесет другим издавачким подухватом, Драган Филиповић говори о подринским бунтовницима током Другог светског рата: Радивоју Пајићу, Стевану (Стипану) Филиповићу и Нати Јеличић. Кроз њихом патриотизам и јунаштво осликао је и непоколебљивост и непокорност српског народа. Ова тематика је његов мото и у претходним збиркама приповедака: „Војникова брсква“, „Комад таина“ и „Белег бајонета“...
Прелиставајући архивску грађу свога оца Станоја, као и своје белешке и објављене прилоге у „Гласу Подриња“, подстакло га је, као новинара са најдужим радним стажом у овој реномираној новинској кући, ка историјској књижевности,. И Станоје је уписао у радну књижицу стаж у овом најдуговечнијем, вероватно и у Србији, подринском гласилу, у којој је и Драганова кћерка Мирјана готово две деценије пекла новинарски хлеб.
Несаломиви мирнодопски и списатељски дух породице Филиповића, поготово Драганов, преломни су у оживљавање његових ратних јунака у „Непокору“: презимењака Стевана, Радивоја Пајића и Нате Јеличић.
Радивоје је прошао голготу од заробљеништва, бежања из логора, до ступања у редове Француског покрета отпора.
Високо подигнутих руку и стиснитих шака, Стеван Филиповић, непосредно пред вешање, позива окупљен народ у борбу против окупатора. Остао је до краја пркосан и доследан сопственом уверењу да је туђа непозвана нога свагда и свакоме мрска, да се гајком и орозом прати и одбројава. На упечатљивој црно-белој фотографији, једној од симбола атифашизма, на улазу у зграду Уједињених нација у Њујорку, овај младић живеће за сва времена.
О Нати Јеличић, младој револуционарки која је својом смрћу ушла у легенду, Драган Филиповић, у књизи „Непокор“, износи до сада мало познате податке о њеном пореклу и досељењу код Великог парка у Шапцу. Једна је од највеличанственијих и најпотреснијих прича градске ратне историје. Живот је дала за идеале и слободу народа. Захваљујући национално-историјских свести наставног кадра Основне школе „Ната Јеличић“, њено име и даље краси ову школу, али на душу претходној и садашњој власти што су преименовали улицу њеног назива.
Препоручијући ову књигу читаоцима, рецензент Драгољуб Јанојлић вели: „Филиповић пише особеним стилом, пријемчљивим и за сељаке и за академике...“ Бунтовним, чак и у затишју.
Несаломиви мирнодопски и списатељски дух породице Филиповића, поготово Драганов, преломни су у оживљавање његових ратних јунака у „Непокору“: презимењака Стевана, Радивоја Пајића и Нате Јеличић.
Радивоје је прошао голготу од заробљеништва, бежања из логора, до ступања у редове Француског покрета отпора.
Високо подигнутих руку и стиснитих шака, Стеван Филиповић, непосредно пред вешање, позива окупљен народ у борбу против окупатора. Остао је до краја пркосан и доследан сопственом уверењу да је туђа непозвана нога свагда и свакоме мрска, да се гајком и орозом прати и одбројава. На упечатљивој црно-белој фотографији, једној од симбола атифашизма, на улазу у зграду Уједињених нација у Њујорку, овај младић живеће за сва времена.
О Нати Јеличић, младој револуционарки која је својом смрћу ушла у легенду, Драган Филиповић, у књизи „Непокор“, износи до сада мало познате податке о њеном пореклу и досељењу код Великог парка у Шапцу. Једна је од највеличанственијих и најпотреснијих прича градске ратне историје. Живот је дала за идеале и слободу народа. Захваљујући национално-историјских свести наставног кадра Основне школе „Ната Јеличић“, њено име и даље краси ову школу, али на душу претходној и садашњој власти што су преименовали улицу њеног назива.
Препоручијући ову књигу читаоцима, рецензент Драгољуб Јанојлић вели: „Филиповић пише особеним стилом, пријемчљивим и за сељаке и за академике...“ Бунтовним, чак и у затишју.
Д. Мићић
Најновији број
13. август 2026.
