Родиле малине, вишње, купине, кајсије

Упркос изазовима које последњих година доносе временске непогоде и нестабилно тржиште, малина и даље остаје једна од најзначајнијих воћарских култура у Мачванском округу. У Касарским ливадама, произвођач Зоран Недељковић већ тринаест година негује засад сорте „глен епл“, ослањајући се на искуство, породичну подршку и велика улагања, док стручњаци оцењују да је овогодишња сезона, када је реч о приносу и квалитету, углавном повољна.

Зоран Недељковић, Фото: "Глас Подриња"

Недељковић је малине засадио 2013. године, а током година је, како каже, морао да се прилагођава специфичним условима терена и климатским приликама.

- У почетку смо због поплава морали да правимо банкове. Показало се да је то било добро решење, јер захваљујући дренажи засад може да се одржава више година. Ово наше поднебље не може да прими велике количине воде. Ако падне десет литара по квадрату, коренов систем је у води и онда долази до појаве болести и бактерија - објашњава Недељковић.

Упркос добром квалитету и чињеници да плодови могу да се пласирају и као конзумна малина, произвођачи ни ове године нису потпуно задовољни откупном ценом

Улагање за добар резултат
Како би спречио задржавање воде и појаву болести које угрожавају коренов систем, Недељковић је, уз формирање банкова, улагао и у додатне мере за одводњавање, па је у малињаку направљен и дренажни бунар.

- Дешавало се да после провале облака између сваке врсте, на тридесет метара дужине, избацимо и по две тоне воде. Уз помоћ државних подстицаја прво смо уредили једну парцелу, а касније још две. На првој су банкови рађени машински, али овде смо све морали ручно. Зими смо риљали, а после фрезирали земљу и лопатама правили банкове. То је била права акција. Имао сам велику помоћ породице, која је била подршка у свим сегментима посла - каже домаћин.

Фото: "Глас Подриња"

На површини од око 36 до 37 ари, овогодишњи род неће достићи максималне резултате из претходних сезона, али Недељковић истиче да су преостале родне гране надокнадиле део губитака и дале максимум.

- Нема сто одсто родних грана, доста их недостаје, али оне које су остале максимално су извукле род. Зато је укупан принос на нивоу од 60 до 70 одсто. Сезона бербе почела је 1. јуна, а првих дана, када је било потребно пробирати плодове, супруга и ја смо стизали сами, а касније су нам се придружили сезонски радници. Сада имам шест до седам берача, а и ја помажем. Како дани пролазе, мораћу да повећавам број радника. Беремо сваки дан. Јуче смо обрали око 270 до 280 метара реда и набрали око
250 килограма малине - наводи.

Фото: "Глас Подриња"

Зараду диктира тржиште
Упркос добром квалитету и чињеници да плодови могу да се пласирају и као конзумна малина, произвођачи ни ове године нису потпуно задовољни откупном ценом, која је, према речима Недељковића, испод оне која се може остварити директном продајом.

- Нажалост, цена је слаба. Предајем је у откуп, иако има квалитет и могла би да иде за пиљарнице, где је цена далеко већа. У откупу је тренутно између 425 и 450 динара по килограму. Берба би, уколико временске прилике остану повољне, требало да потраје још двадесетак дана. Имамо заштиту од сунца, од града и свега што може да угрози засад. Мора да буде чисто и покошено, пре свега због болести, али и зато што је берачима лакше. Другачије не може. Разне заразе и инсекти лако нападају - истиче Недељковић.

Фото: "Глас Подриња"

Најбоља сезона била је четврта година од засада, када је убрано чак девет тона малине.

- Ове године нема довољно родних грана и нема тог потенцијала. Надам се роду од шест до седам тона. Добра ствар је што ми је кућа удаљена свега километар од парцеле. У пољопривреди идеш кад треба, а не кад ти хоћеш. То као млад нисам разумео - поручује Недељковић.

После прошлогодишње добре цене, проширени су и засади вишње, док је шљива и даље најзаступљенија са између 3.500 и 4.000 хектара. Јагода је стабилна култура, има је око 2.000 хектара и углавном се само обнавља, а берба се завршава

До 1000 хектара под малином
Да малина и даље заузима значајно место у воћарској производњи Мачванског округа потврђује и Милорад Јоцковић, саветник за воћарство у Пољопривредној стручној и саветодавној служби Шабац, који истиче да се на подручју четири општине - Шапца, Коцељеве, Владимираца и Богатића, под овом културом налази између 800 и 1.000 хектара.

Милорад Јоцковић, Фото: "Глас Подриња"

- Највише засада имају Шабац и Коцељева, али се последњих десетак година воћарство интензивно шири и у Богатићу. Саде се малине, јабуке, крушке, а значајно се проширила и боровница, које по мојим проценама има на више од 500 хектара. После прошлогодишње добре цене, проширени су и засади вишње, док је шљива и даље најзаступљенија са између 3.500 и 4.000 хектара. Јагода је стабилна култура, има је око 2.000 хектара и углавном се само обнавља, а берба се завршава - каже Јоцковић.

Фото: "Глас Подриња"

Говорећи о заступљености појединих воћних врста, Јоцковић указује да кајсија, за разлику од других култура, није доживела значајнију експанзију у овом делу Србије.

- На обронцима Поцерине и око Цера има нешто засада, али кајсија се није значајније проширила. Често долази до сушења стабала у петој и шестој години, а због раног цветања изложена је измрзавању. Ове године род је изузетан и биће га у изобиљу, највише за производњу ракије - истиче саветодавац.

Боровница је на половини бербе и очекују се добри приноси. Међутим, цена не зависи само од квалитета. Ми производимо изузетно квалитетну боровницу, али тржиште зависи од Шпаније и Пољске

Временски услови погодовали воћкама
Генерално гледано, оцена стручњака је да је година била повољна за воћарску производњу.

- Имали смо кишовиту јесен и, што је још важније, зиму са снегом. Земљиште је добило довољно влаге, а током периода мировања није било великих осцилација температуре. Воћке су нормално ушле и изашле из зимског мировања, а није било ни много касних пролећних мразева. Штете је било на шљивама, углавном у котлинама и на северним странама где, реално, и није место за воће. Могло би се рећи да ове године само тамо где услови нису добри, неће бити добрих приноса - наводи Јоцковић.

Фото: "Глас Подриња"

Ситуација на тржишту остаје фактор на који пољопривредници имају најмање утицаја, истиче Јоцковић.

- Можемо да утичемо једино применом пуне технологије. Ако већ немамо максималан принос, можемо да добијемо квалитет. Прва класа увек постиже добру цену и ту се прави разлика у заради. Све остало је проблематично - наглашава он.

Фото: "Глас Подриња"

Добре резултате ове године, према оцени стручњака, не бележе само јагодичасте, већ и бобичасте воћне врсте, а посебно боровница, код које се очекују задовољавајући приноси и добар квалитет плодова.

- Боровница је на половини бербе и очекују се добри приноси. Међутим, цена не зависи само од квалитета. Ми производимо изузетно квалитетну боровницу, али тржиште зависи од Шпаније и Пољске.
Ове године је у Шпанији берба продужена, док је у Пољској почела раније, па када дође до преклапања, цена пада. Ипак, мислим да ће ситуација бити позитивна. Упркос изазовима које доносе променљиви временски услови, нестабилне цене и трошкови производње, произвођачи у Мачванском округу не одустају од воћарства - закључује Јоцковић.