Где је граница између корисне употребе технологије и навике која може да успори развој, наруши сан, поремети пажњу или успори развој говора
Све више деце већ у најранијем узрасту велики део дана проводи уз телефон или таблет. Међутим, када екран почне да замењује игру, разговор и заједничко време, могу се јавити последице које родитељи не препознају одмах. Где је граница између корисне употребе технологије и навике која може да успори развој, наруши сан, поремети пажњу или успори развој говора разговарали смо са др Јеленом Милошевић Столић, дечјим неурологом Здравственог центра Шабац
Све више мале деце проводи велики део дана уз телефоне, таблете и телевизоре. Када екран престаје дабуде само забава и постаје потенцијални проблем за развој детета? Екрани су данас неизоставан део свакодневице и сами по себи нису ни добри ни лоши. Проблем настаје онда када почну да замењују активности које су неопходне за правилан развој детета – разговор са родитељима, игру, кретање, дружење са вршњацима и довољно сна. Најосетљивији период је рано детињство, када се мозак најинтензивније развија. У том узрасту дете највише учи кроз непосредан контакт са људима и истраживање окружења, а не посматрањем екрана. Ако дете све више времена проводи уз телефон или таблет, а све мање у игри и комуникацији, то је сигнал да је потребно преиспитати навике целе породице. Важно је да екран буде повремени садржај, а не централни део детињства.
У свакодневном раду ретко срећемо дете код кога су екрани једини узрок проблема, али веома често представљају фактор који постојеће тешкоће може да погорша или учини уочљивијим
Које промене код деце родитељи најчешће не повежу са прекомерним коришћењем екрана - проблеми са пажњом, говором, сном, понашањем? Родитељи најчешће примете да је дете нервозније, или да теже оставља телефон, али не повежу увек са екранима друге промене које се постепено јављају. То могу бити тешкоће са успављивањем и лошији квалитет сна, слабија концентрација, краће задржавање пажње, већа раздражљивост и мања толеранција на досаду. Код најмлађе деце понекад се уочава и успоренији развој говора, нарочито ако време пред екраном замењује разговор и заједничку игру са одраслима. Наравно, ниједан од ових симптома сам по себи није доказ да су екрани узрок проблема. Зато је важно да се дете посматра у целини и да се, ако постоји недоумица, потражи савет стручњака.
Код деце млађе од две године екране треба избегавати, осим видео-позива са члановима породице
Постоји много дилема око тога када је „право време“ да дете добије телефон. Шта струка каже, постоји ли узраст пре којег екран може више да штети него да користи? Стручне препоруке су прилично јасне. Код деце млађе од две године екране треба избегавати, осим видео-позива са члановима породице. У том периоду ништа не може да замени живу комуникацију, игру и непосредно искуство. Како дете расте, могу се постепено уводити квалитетни и узрасту прилагођени садржаји, али уз ограничено време и присуство родитеља. Када ће дете добити свој телефон не зависи само од броја година, већ и од зрелости детета, породичних потреба и способности да одговорно користи технологију. Много је важније да дете научи како се телефон користи него да га добије што раније.
Потпуна забрана није ни реална, ни потребна. Циљ није да дете одрасте без технологије, већ да научи да је користи одговорно и умерено
Да ли је проблем само време проведено пред екраном или је важније шта дете гледа и на који начин користи технологију? Да ли постоји разлика између цртаног филма, едукативног садржаја и бесконачног скроловања? Није једнако ако дете погледа један квалитетан цртани филм са родитељем или ако сатима самостално прелази са једног кратког видеа на други. Поред времена проведеног пред екраном, веома су важни и садржај, начин коришћења и узраст детета. Едукативни програми могу имати своје место, али само ако су прилагођени детету и ако не замењују игру, читање, разговор и боравак напољу. Бесконачно скроловање кратких и брзо смењујућих садржаја посебно је проблематично јер непрестано привлачи пажњу и не оставља довољно простора за мирну игру, машту и развој концентрације.Зато није довољно питати колико је дете било пред екраном. Подједнако је важно питати шта је гледало, са ким је гледало и шта је тог дана радило када није било уз екран.
Деца уче посматрајући родитеље Када бисте могли да дате један савет родитељима који од данас желе да промене однос детета према екрану, шта би то било? Почните од себе и мењајте навике постепено. Деца најбоље уче посматрајући своје родитеље. Уместо да се фокусирамо само на то колико ћемо времена одузети телефону, важно је да детету понудимо више квалитетног времена са породицом, више игре, кретања, читања и разговора. Родитељима често кажем да је за здрав развој детета највећа вредност управо заједнички проведено време. Ниједан екран не може да замени разговор, загрљај, заједничку игру и искуства која дете стиче у породици. Управо су то темељи доброг емоционалног, когнитивног и неуролошког развоја.
Фото: Canva
У пракси, са каквим последицама прекомерне употребе екрана се најчешће сусрећете код деце која долазе на преглед? У свакодневном раду ретко срећемо дете код кога су екрани једини узрок проблема, али веома често представљају фактор који постојеће тешкоће може да погорша или учини уочљивијим. Најчешће се сусрећемо са поремећајем сна, тешкоћама са пажњом и концентрацијом, раздражљивошћу, смањеном толеранцијом на фрустрацију и мањим интересовањем за игру, физичку активност и дружење. Код млађе деце прекомерно време пред екраном може бити повезано са успоренијим развојем говора и социјалне интеракције, нарочито ако екран замењује разговор и игру са родитељима. Код школске деце и адолесцената често виђамо недостатак сна, умор, главобоље и пад концентрације, што се потом одражава и на школске обавезе. Важно је нагласити да се свако дете посматра индивидуално и да је увек потребно проценити целокупан развој и животне навике.
Многи родитељи кажу: „Сви користе телефоне, не можемо дете потпуно изоловати“. Како направити здраву равнотежу и које су најважније навике које породица може да уведе? Потпуна забрана није ни реална, ни потребна. Циљ није да дете одрасте без технологије, већ да научи да је користи одговорно и умерено. Најважније је да породица има јасна правила која важе за све. То значи да постоје периоди дана без телефона – током оброка, породичних разговора, учења и најмање сат времена пре спавања. Телефон не би требало да буде прво средство за смиривање детета када му је досадно или када је узнемирено. Дете треба постепено да научи да емоције регулише разговором, игром и другим активностима. Родитељи су најважнији пример. Ако одрасли непрестано гледају у телефон, тешко је очекивати да ће дете прихватити другачија правила. Зато су за здрав развој подједнако важни заједнички оброци, игра, читање, спорт и време проведено напољу.
Фото: Canva
