Кукуруз највећи добитник

Недавне падавине стигле су у правом тренутку за већину ратарских култура на подручју Мачве и Поцерине. Иако су накратко успориле жетву пшенице, стручњаци оцењују да је киша донела далеко више користи него штете, пре свега кукурузу, који се тренутно налази у једној од најважнијих фаза развоја.
Према речима Дарка Симића, саветодавца Пољопривредне стручне и саветодавне службе Шабац, жетва стрних жита је практично при крају и остало је да се пожању још мање површине.

-Остали су, како ми кажемо, само „репови“ жетве. Једини губитник ових падавина је пшеница, али искључиво зато што је жетва мало успорена. Све остало је добило оно што му је било најпотребније. Највећи добитник је свакако кукуруз. Довољно је стати поред њиве да се види колико добро изгледа.

Биљке имају одличан хабитус и за сада показују изузетан потенцијал. Наравно, у пољопривреди се ништа не може са сигурношћу тврдити док род не дође на вагу, али тренутна слика је веома добра. Кукурузу је током целе вегетације потребно између 420 и 450 литара воде по квадратном метру, али је много важније да та вода долази равномерно. Последњих година дешавало се да за кратко време падну огромне количине кише. Произвођачи кажу: „Добро је, било је воде“, али то није довољно. Када велика количина падне одједном, земљиште се забари, недостаје кисеоник и биљка не може нормално да функционише.

Са друге стране, када кише нема, проблем је још већи. Ове године смо, срећом, имали падавине на сваких седам до десет дана и то је управо оно што је биљкама било потребно, објашњава Симић.

Фото: Глас Подриња

Истиче да су такви временски услови омогућили да се у земљишту задржи довољно влаге управо у тренутку када кукуруз улази у најосетљивији део развоја. Наредне недеље биће пресудне, јер током јула почињу свилање и опрашивање, процеси од којих директно зависи висина приноса.

Не треба се ослањати само на то каква је једна година. Ако је ова добра за кукуруз, не значи да ће и наредна бити таква. Зато стално препоручујемо мелиоративне мере, односно подривање и калцификацију земљишта

-Јул је увек најосетљивији месец за кукуруз. У првој декади опрашују се рани хибриди, у другој средње групе зрења, а крајем месеца каснији хибриди. Ако се баш у том периоду догоди пет или шест дана са температурама изнад 35 степени, долази до оштећења полена и опрашивање није добро. Тада добијамо криве и „крезаве“ клипове са неправилно распоређеним зрном. Међутим, ако у земљишту има довољно влаге, биљка много лакше подноси високе температуре. Вода преко корена стиже до свиле и опрашивање се нормално одвија. Управо због тога мислим да ове године нећемо имати озбиљније проблеме. Рани хибриди су већ почели да свилају, а сам процес опрашивања на једном хектару траје свега два до три дана. Ако тај период прође без екстремних временских услова, можемо очекивати добар род. После тога следи још једна важна фаза, а то је наливање зрна, када је биљци поново неопходна довољна количина воде. За сада све указује да ће услови бити повољни, каже Симић.

Фото: Canva

Иако је година повољна, наш саговорник сматра да пољопривредници морају више да размишљају о дугорочним решењима, јер климатске промене постају све израженије.

-Не треба се ослањати само на то каква је једна година. Ако је ова добра за кукуруз, не значи да ће и наредна бити таква. Зато стално препоручујемо мелиоративне мере, односно подривање и калцификацију земљишта, јер оне омогућавају да се влага дуже задржи у дубљим слојевима. Тамо где су те мере примењене, разлика у приносу је огромна. Још важније је наводњавање. Имамо одличне услове у Мачви, воду на неколико метара дубине, а ипак се веома мали број произвођача одлучује на тај корак. Они који су у сушним годинама наводњавали кукуруз имали су и по два до три пута веће приносе од околних парцела. То више није питање само већег рода, већ сигурне производње. Држава субвенционише системе за наводњавање, а произвођачи би озбиљно требало да размишљају о томе, јер нико не може да гарантује каква ће бити наредна година, поручује Симић.

Додаје да су временске прилике ове године погодне и за сунцокрет, чије се површине у Мачви из године у годину повећавају, као и за воћарске културе, али упозорава да опасност од града и даље остаје. Зато произвођачима саветује да искористе државне субвенције за осигурање усева, које покривају чак 70 одсто премије, јер једна временска непогода може за неколико минута уништити сав труд и очекивани принос.