Певало се Радничком

Раднички Шабац је почетком јула 1980. године остварио највећи успех у дотадашњој историји, пласманом у Прву српску лигу. То је био највиши ранг републичког фудбала велике државе и трећи ранг југословенског фудбала. После неколико година у којима су били надомак, Шапчани су коначно успели, што је онда било изузетно захтевно. Титула у лиги је гарантовала само бараж за виши ранг, не и аутоматски пласман.

Раднички је освојио прво место у Посавској зони, а потом је следио бараж против Гоше из Смедеревске Паланке.

У првој утакмици у Шапцу, 3:0 за Раднички. Голове су постигли: Бобоцки, Макевић и Бранковић. На том мечу било је 4.000 људи, хиљаду навијача је дошло из Паланке.

Реванш је одигран седам дана касније. Није било организованог одласка навијача Радничког, али су се они спонтано организовали. Много аутомобила, с црвеним заставама, кренуло је пут места где је требало да буде исписана историја. Навијање на обе стране. Младост постиже два гола, води 2:0 у 37. минуту, али Шапчани не делују подређено ни тада. Меч је завршен, славље је почело.

Миленко Нинковић и Мија Петровић су водили екипу, а играли су у том мечу: Ђурић, Пејкић, Петровић, Гаврић, Петровић, Дамњановић, Анђелић, Михаиловић, Гордић, Макевић, Граовчевић, Бобоцки, Бранковић.