Препоручена агротехника по скидању пшенице

После жетве пшенице у Мачви, агротехничке мере треба усмерити на очување влаге у земљишту, повећање садржаја органске материје и смањење ерозије, јер се очекују све чешће суше, топлотни таласи и повремене екстремне падавине.

Заоравање или уситњавање жетвених остатака – слама и остаци пшенице не треба да се спаљују. Уситњени остаци остављени на површини или плитко унети у земљиште смањују испаравање воде, повећавају садржај хумуса и побољшавају квалитет земљишта.

Плитку пострну обраду стрништа извести што пре након жетве, на дубини од 5 до 10 cm. Овом мером прекидају се капиларе и смањује губитак влаге из дубљих слојева земљишта. Истовремено се подстиче ницање корова и самониклих биљака које се касније физички уништавају.

Препоручује се сетва пострних (покровних) усева, што је посебно корисна мера за прилагођавање климатским променама. За ову намену препоручују се сточни грашак, фацелија, уљана ротква, као и смеше легуминоза и трава.

Користи ових мера су вишеструке:
штите земљиште од прегревања и смањују губитак влаге;
повећавају садржај органске материје;
побољшавају инфилтрацију воде, односно омогућавају брже продирање воде у дубље слојеве земљишта;
смањују испирање хранљивих материја.

Класичну обраду земљишта треба свести на минимум. Препоручује се смањење броја прохода механизације, примена редуковане обраде или strip-till система, као и избегавање непотребног дубоког орања сваке године. Ове мере доприносе очувању влаге и смањењу трошкова горива.

Дубоко растресање збијених парцела препоручује се уколико постоје сабијени слојеви земљишта. Подривање на дубини од 35 до 50 cm, у сувим условима, побољшава продирање корена и омогућава бржи прихват већих количина падавина.

Контрола употребе механизације подразумева избегавање уласка тешке механизације, као и тањираче, на влажно земљиште. На тај начин смањује се збијање земљишта и повећава његова способност да задржи воду.

Повећање садржаја органске материје постиже се применом стајњака, компоста или дигестата кад год за то постоје услови. Циљ је повећање садржаја хумуса за најмање 0,1–0,2 одсто током више година. Сваки проценат хумуса значајно повећава капацитет земљишта за задржавање воде.

Припрема за наредни усев
Уколико након пшенице следи:
Кукуруз – сачувати што више влаге и смањити број обрада.
Соја – применити минималну обраду и оставити део биљних остатака на површини.
Уљана репица – правовремено припремити земљиште уз очување влаге неопходне за ницање.
Агротехничке мере које дају највећи ефекат у Мачви
За равничарски регион Мачве, са све чешћим летњим сушама, највећи ефекат обично дају:
Неспаљивање и задржавање жетвених остатака.
Брза стрнишна обрада одмах после жетве.
Сетва покровних усева.
Додавање стајњака или дигестата ради повећања процента хумуса.
Редукована обрада земљишта кад год за то постоје услови.

Комбинација ових мера може значајно повећати задржавање влаге у земљишту и ублажити последице суша и екстремних временских услова који постају све израженији у Мачви.