На сунцу нема одмора

Лето већина људи користи за годишње одоморе. Онај део који раде, проводе углавном у климатизованим просторима, до којих стижу климатизованим превозом. Ипак, постоје и они чији посао је такав да мора да се обавља напољу, без обзира на временске услове.

Када се говори о тешким условима рада у различитим временским околностима обично се прво помисли на грађевинске раднике.

Милован Врачарић, Фото: Глас Подриња

Радио сам и у Киргистану на +60, где су мајстори ујутру стављали јаја на сунце, а до подне би била кувана. Ово ми сада не представља проблем, мада ми је теже на врућини

Шапчанин Милован Врачарић, наводи да ради у грађевини од 1987. године, а за готовоо четири деценије је био у најекстремнијим временским зонама. Посао је овављао и на огромним минусима и плусевима.

-Радио сам 30 година у различитим местима у Русији, био шеф градилишта, сада сам тренутно пословођа у Вест градњи. Био сам у Русији на -68. Иначе, код њих се бетонира до -45, а испод тога раде се унутрашњи радови. Радио сам и у Киргистану на +60, где су мајстори ујутру стављали јаја на сунце, а до подне би била кувана. Ово ми сада не представља проблем, мада ми је теже на врућини. Заштитна одела у Русији су подносила температуре до -100, имали смо грејаче у чизмама где смо могли да подесимо температуру. Сада се и у Србији поштују правила и заштита на раду. Надлежне службе проверавају услове раде. На овом градилишту када је температура изнад 30 степени ради се од 5 ујутру до 14 часова и праве се паузе на 45 минута или сат времена. Радио сам и на Експу где се више раде ноћне смене када је јако топло, наводи Врачарић.

Радници ЈКП „Стари град Шабац“ такође раде напољу. Град мора бити чист и лети и зими.

-Радим 20 година. Нама је то нормално, расхлађујемо се хладном водом, соком. Мени је зими мало лакше, али издржавам и лети. Правимо паузе када нам је вруће, уђемо у камион. Све је ствар договора. Правимо себи такве услове да лакше подносимо високе температуре, каже Славко Васић.

Васић, Петровић, Маринковић, Фото: Глас Подриња

Његов колега Јован Маринковић такође каже да им доста олакшава посао то што се лако договарају око свега. Ипак, лакше би им било и када би се грађани мало савесније понашали и смеће одлагали на прописан начин и за то предвиђена места.

Лакше би им било и када би се грађани мало савесније понашали и смеће одлагали на прописан начин и за то предвиђена места

-Радим овај посао осам година. Морамо да издржимо и када је врућина. Мени је лакше сада него зими, када се смрзну руке. Све је ствар договора међу нама. Лети је проблем и смрад смећа, мада се и на то временом навикнемо, а и тога би било мање када би људи смеће одлагали на адекватан начин, каже Маринковић.

Није лако ни зими, ни лети, јер су углавном различите интерв енције. Зими су много чешћи пожари на грађавинским објектима и то су доста озбиљније интеевенције, док су лети учесталији пожари на отвореном, које је лакше технички гасити

Горан Петровић је возач и лакше му је због због климатизованог возила. Међутим и сам осећа предности и мане различитих годишњих доба.

–Камион има климу, али када је врућина у граду на улици је генерално температура пет, шест степени виша. Своје предности и мани имају и зима и лето. Лети, током одмора и распуста мало је лакше на улици јер је мање и саобраћаја и људи. Што више воде, чешће паузе и онда је лакше, каже Петровић.

Ватрогасици-спасиоци су они који се са високим температурама боре и зими. Када се споје летња врелина и врелина ватре температура на терену може да буде и до 500 степени. Кажу да када крену на интервенцију знају шта их очекује и да их носи адреналин док се пожар не угаси.

Зејнил Авдић, Фото: Глас Подриња

-Није лако ни зими, ни лети, јер су углавном различите интервенције. Зими су много чешћи пожари на грађавинским објектима и то су доста озбиљније интервенције, док су лети учесталији пожари на отвореном, које је лакше технички гасити. Са друге стране, нама је и зимска и летња интервентна опрема иста и када лети изађемо у опреми, висока температура ваздуха, плус пламен, температуре буду и више стотина степени, каже Зејнил Авдић.

Срђан Паунић истиче да није лако ни зими и да му се дешавало да брише зној са чела, док му се истовремено леди мокра униформа. Ватра на отвореном, удружена са ветром и дим који се том приликом ствара су оно са чим се сваког дана током лета суочавају.

Срђан Паунић, Фото: Глас Подриња

-Када крене топлотни талас ми већ очекујемо такве пожаре. Припремимо хладну воду коју носимо са собом на интервенције, јер вода за гашење у цистерни није за пиће. Ми и лети морамо да носимо на интервенцијама јакну, чизме, шлем. Зими имамо друге проблеме, ако је доста ниска температура вода се леди чим падне на тло, заледе нам се униформе када се поквасе. Лети су посебно тешки шумски пожари, јер је неприступачан терен, идемо пешке, носимо још и напртњаче од двадесетак килограма на леђима... На отвореном се опет много брзо шири пламен, зависи од правца ветра, дим иде на нас, наводи Паунић.

Османа Егановића знају сви Шапчани који посећују Бувљак. Годинама продаје алат и лети и зими.
-Практично читав живот продајем робу на бувљаку и три дана недељно сам овде. Није лако нимало.

Не зна се да ли је горе лети или зими, не ваља ни када је превише хладно, ни када је превише топло

Осман Егановић, Фото: Глас Подриња

Поготову када се дође у неке године, па и здравље мало попусти, не буде овде уопште занимљиво, али мора да се ради. Не зна се да ли је горе лети или зими, не ваља ни када је превише хладно, ни када је превише топло. Лети доста људи иде у бербе, па и због тога буде мање посла, не само због температуре.

Пролеће и јесен су бољи, а зима и лето су мука, каже Егановић.