Течни стајљак и осока

Добијање оваквих видова органског облика хранива примерено је савременим облицима чувања стоке у савременим стајама које поседују решеткасту основу, а која омогућава пролазак стајњака кроз њу када се под спира водом. Дакле, приликом пада балеге и мокраће на под, они пролазе кроз решетке и одлазе кроз лагуне каналима који су под благим нагибом. Са њима одлази и вода којом се спира балега.

Предности у односу на обичан стајњак су:
сигурно смањење трошкова по грлу,
боље одржавање хигијене стаје,
боље искоришћавање хранива.
Како би се што боље и плански искористиле одређене количине течног стајњака и осоке, било би добро познавати дневну производњу течног стајњака по грлу, и то:
око 40 кг/грлу говеда,
око 5 кг/грлу свиња.

Садржај хранљивих материја у течном стајњаку:
N – 0,2%
P – 0,12%
K – 0,3%

Количине течног стајњака које ће се применити на парцели су различите и зависе од количине хранљивих материја у земљишту, као и од тога која се гајена култура третира. Те количине крећу се од 60 до 100 т/ха. Може се уносити и растурати у свим годишњим добима (чак и по снегу), а најчешће се примењује код широколисних култура, као што су шећерна репа, кромпир, сунцокрет и друге.

Када је у питању транспорт, мора се водити рачуна да се течни стајњак превози на мања растојања и добрим путевима. Поред транспорта цистернама, може се апликовати и применом разводних цеви, што је са финансијског аспекта веома повољан начин коришћења течног стајњака.

Осока
Осока је течни екскремент домаћих животиња који не упија простирка. Најчешће се сакупља у осочним јамама, а чине је мокраћа животиња и вода која служи за испирање стаје.

Осока у просеку садржи:
N – 0,2–0,4%
K – 0,4–0,5%
P – 0,01%
Осока је облик органског ђубрива који садржи значајне количине калијума и азота, док је садржај фосфора минималан. Азот се углавном налази у облику карбамида, мокраћне киселине и хипурне киселине.

Азот из осоке има велику моћ волатилизације (испаравања), па се ради смањења губитака препоручује да се осочне јаме прекрију слојем уља, чиме се смањује испаравање азота.

Осока је, дакле, азотно-калијумово ђубриво чија су хранљива једињења директно приступачна биљкама већ у првој години примене. Делује слично минералном ђубриву, па је неопходно водити рачуна о начину примене. Неправилно уношење може изазвати ожеготине на листовима, док прекомерно уношење азота доводи до поремећаја у појединим фазама раста, продужавања вегетативне фазе и повећане склоности усева ка полегању услед дејства ветра или других механичких утицаја.

Препоручене количине осоке за ђубрење износе 10–20 т/ха.