ЈАНА ТРИВАНОВИЋ
ПРИВЛАЧНИ СВЕТ МАТЕРИЈАЛА
Модну дизајнерку и костимографа шабачка јавност упознала је путем приватног пројекта „Јана срце“ - „Мода за младе људе и мале псе“. Редовним учешћем на Фасхион Даy њене креације привукле су пажњу својим футуристичким изгледом. Са само двадесет три године била је главни костимограф филма „Жућко“
Љубав према шивењу и креирању Јана Тривановић развијала је од малих ногу у радионици своје маме. Са три године први пут на машини прошила је комад материјала, а како сама каже, са иглом и концем шила је откако се сећа.
-Никада нећу заборавити свој први покушај да нешто сашијем. И вероватно никада себи нећу опростити јер нисам урадила како треба. Ваљак од материјала хтела сам да претворим у топ хаљину за барбику. Намеравала сам да је наберем у струку па сам, како бих убрзала посао, прошила хаљину. Наравно, на тај начин сам је затворила - каже уз осмех Јана.
Љубав према шивењу није јењавала тако да је уписала Школу за уметничке занате. Иако јој је због добро урађеног испита понуђено да упише неки други смер остала је при својој одлуци да буде стилски кројач.
-Тада ми је био у глави само савремени костим. Онда сам се у средњој школи заљубила и у сценски костим па сам више радила на томе. Када сам на другој години факултета добила стручне предмете више сам се заљубила у савремени костим.
Дипломски рад на Академији лепих уметности у Београду, инспирисан драмом Максима Горког „На дну“ показао је сву њену креативност када је у питању сценски, али и савремени костим. Инспирацију за своје креације проналази и у музици, сликама попут дела Оскара Кокошке, песми „Црно бели свет“ што је показала и њена ревија „Маљчики“ приказана у београдском Музеју аутомобила 2008. године.
-Никада нећу заборавити свој први покушај да нешто сашијем. И вероватно никада себи нећу опростити јер нисам урадила како треба. Ваљак од материјала хтела сам да претворим у топ хаљину за барбику. Намеравала сам да је наберем у струку па сам, како бих убрзала посао, прошила хаљину. Наравно, на тај начин сам је затворила - каже уз осмех Јана.
Љубав према шивењу није јењавала тако да је уписала Школу за уметничке занате. Иако јој је због добро урађеног испита понуђено да упише неки други смер остала је при својој одлуци да буде стилски кројач.
-Тада ми је био у глави само савремени костим. Онда сам се у средњој школи заљубила и у сценски костим па сам више радила на томе. Када сам на другој години факултета добила стручне предмете више сам се заљубила у савремени костим.
Дипломски рад на Академији лепих уметности у Београду, инспирисан драмом Максима Горког „На дну“ показао је сву њену креативност када је у питању сценски, али и савремени костим. Инспирацију за своје креације проналази и у музици, сликама попут дела Оскара Кокошке, песми „Црно бели свет“ што је показала и њена ревија „Маљчики“ приказана у београдском Музеју аутомобила 2008. године.
Најновији број
11. април 2024.
