Ин мемориам
Војислава – Маца Жунић
У петак ујутро је, у 83. години, преминула, а у суботу, 25. јула, на Камичком гробљу у Шапцу, сахрањена Војислава Маца Жунић, виша медицинска сестра која је својом особеном личношћу, људском топлином, хуманишћу и здравственим радом, обележила град свог рођења, Шабац, током многих година свог овоземаљског постојања.
Рођена је је крајем ратних година и имала тешко детињство, јер је већ од тада, поготово у првим данима школовања доживљавала, за њен узраст, посебно тешку непријатност одбачености детета народног непријатеља“. Захваљујући мајци Милици, Црногорки старог кова, мудрој и снажној жени која је све трпела и никад се није жалила, пре свега Господу и његовој милости, Маца је тешко и болно доживљавала те „казнене мере“ и своја узнемирена осећања, уз горки плач, изливала само код куће, у мајчином наручју. А мајка је тешила и казивала да увек на зло одговори добрим. И, уместо да у одрастању буде све горчија, гневнија и злобнија, све до омразе, како то, у таквим приликама, обично бива код људи, Маца је била све боља, нежнија, лепша, враголастија; „лептирак“ који плени лепотом, шармом и личношћу...
Завршила је основну и средњу, па вишу медицинску школу, и постала медицинска сестра. Позната у целом Шапцу у делу свог посла који је провела као патронажна сестра, која је на свом незаборавном бициклу „понију“, прокрстарила све улице Шапца пружајући помоћ, многима драгоцену и у одсудним тренуцима.
Радила је успешно Војислава Маца Жунић и друге медицинске послове и обављала друге здравствене задатке, али је у сећању Шапчана остала заувек у сећању као патронажна сестра.
Маца Жунић се посебно истакла и у раду Лекарског друштва „Лаза К. Латаревић“, и хуманитарним активностима Епархије Шабачко-ваљевске ( у то време) реализјући многе пројекте, од помоћи рањеним у рату у Републици Српској, до обезбеђивања пријема, смештаја и бриге за избегле Србе из Хрватске у августу 1995. године. Учествовала је и у организацији многих других хуманитарних акција Српске православне цркве.
За своју делатност у овим активностима добила је Грамату Српске православне цркве.
Иза Маце остају да је памте и чувају у незабораву супруг Бошко, кћерка Јелена и син Саша. И сва родбина и њени пријатељи.
Рођена је је крајем ратних година и имала тешко детињство, јер је већ од тада, поготово у првим данима школовања доживљавала, за њен узраст, посебно тешку непријатност одбачености детета народног непријатеља“. Захваљујући мајци Милици, Црногорки старог кова, мудрој и снажној жени која је све трпела и никад се није жалила, пре свега Господу и његовој милости, Маца је тешко и болно доживљавала те „казнене мере“ и своја узнемирена осећања, уз горки плач, изливала само код куће, у мајчином наручју. А мајка је тешила и казивала да увек на зло одговори добрим. И, уместо да у одрастању буде све горчија, гневнија и злобнија, све до омразе, како то, у таквим приликама, обично бива код људи, Маца је била све боља, нежнија, лепша, враголастија; „лептирак“ који плени лепотом, шармом и личношћу...
Завршила је основну и средњу, па вишу медицинску школу, и постала медицинска сестра. Позната у целом Шапцу у делу свог посла који је провела као патронажна сестра, која је на свом незаборавном бициклу „понију“, прокрстарила све улице Шапца пружајући помоћ, многима драгоцену и у одсудним тренуцима.
Радила је успешно Војислава Маца Жунић и друге медицинске послове и обављала друге здравствене задатке, али је у сећању Шапчана остала заувек у сећању као патронажна сестра.
Маца Жунић се посебно истакла и у раду Лекарског друштва „Лаза К. Латаревић“, и хуманитарним активностима Епархије Шабачко-ваљевске ( у то време) реализјући многе пројекте, од помоћи рањеним у рату у Републици Српској, до обезбеђивања пријема, смештаја и бриге за избегле Србе из Хрватске у августу 1995. године. Учествовала је и у организацији многих других хуманитарних акција Српске православне цркве.
За своју делатност у овим активностима добила је Грамату Српске православне цркве.
Иза Маце остају да је памте и чувају у незабораву супруг Бошко, кћерка Јелена и син Саша. И сва родбина и њени пријатељи.
Д. Ф.
Најновији број
8. октобар 2026.
