Борба за воду, путеве и инфраструктуру Године 1981. је градски водовод прешао Церски ободни канал и стигао до Летњиковца. Тиме је створен услов за прикључење на мрежу и боље снабдевање водом за пиће неколико улица Месне заједнице Шипурске ливаде, а у блиској перспективи и месних заједница Летњиковац и Поцерски Причиновић.
- Становници су схватили да морају да се организују како би добили боље услове за живот. Формирањем месне заједнице почела је борба за воду, канализацију, асфалт и осветљење. Значајан корак направљен је када је водовод стигао до насеља. Најмлађа градска месна заједница Летњиковац је највећим делом средствима месног самодоприноса у лето 1981. године асфалтирала три главне улице у насељу: Петра Лазића, Блаже Јовановића и Николе Тесле – објашњава историчар Дејан Живановић.
Фото: Глас Подриња
- Моје сећање на почетке урбанизације и модернизације овог краја су још увек жива и, могу слободно рећи, врло емотивна. Био сам дечак са неких 12-13 година када је група активиста, између осталих и мој отац, одлучила да овај крај пре свега одвоји од Поцерског Причиновића, катастарски и као месна заједница која је и основана 1979. године. Сећам се да су, међу тим промотерима били Јован Гавриловић, Чедомир Пантелић и мој отац Богољуб Петровић. Они су били носиоци тих идеја да се овде уведе канализација, да се спроведе вода, да се неки путеви асфалтирају, неки шодеришу. Једна од можда најзначајнијих за нас младе у то време, била је и акција оснивања фудбалског клуба, који је понео име ове месне заједнице – сећа се Летњиковчанин Горан Петровић, спортски радник.
Горан Петровић, Фото: Глас Подриња
Место детињства, спорта и дружења Посебно место у животу Летњиковца увек су имали спорт и рекреација. Генерације деце одрастале су на игралиштима и спортским теренима.
- Ово је било главно игралиште за децу из читавог краја. Овде смо проводили детињство, играли се и дружили. Били смо деца која су одрастала уз природу и спорт. Основао сам Теквондо клуб „Летњиковац“ и до данас, а то је скоро четири деценије, нисмо мењали име клуба, јер смо желели да сачувамо традицију овог краја. Спорт је био један од важних покретача окупљања младих и развоја заједнице - каже Петровић.
- Моја сеђања на Летњиковац су стара 60-етак година. Још сам као дете са родитељима овде долазила на Првомајски вашар, и ту је постојала јако лепа кафана или ресторан на месту где су сад павиљони, где су се доводили гости који дођу са стране у Шабац, па се изведу увече на музику и на дружење. Стицајем околности, 1984. године почела сам овде да радим и то као сарадник за одмор и рекреацију деце. На Летњиковцу је тад већ био утемељен облик рекреације деце кроз једнодневну и петодневну рекреативну наставу, тако да сам се одмах укључила у те послове и често овде боравила. Преко лета за ваннаставну омладину, односно оне који нису завршили средњу школу, овде је организована војна обука по 15 дана, по 300 њих је знало боравити. Током година смењивали су се различити програми и корисници, али је Летњиковац увек остајао место окупљања младих. Крајем 80-тих година Летњиковац постаје и студентски дом, да би почетком 90. година он примио и избеглице са подручја бивше Југославије - истиче Снежана Греци, сарадник за одмор и рекреацију ПУ „Наше дете“.
Снежана Греци, Фото: Глас Подриња
Храм Свете Тројице – духовни центар насеља Са ширењем насеља јавила се и потреба за духовним средиштем.
- Благословом епископа 2007. године започета је градња Храма Свете Тројице. Храм је завршен 2014. године, а прва архијерејска литургија служена је на празник Свете Тројице, који је и храмовна слава - каже протојереј Славен Вукомановић, старешина Храма Свете Тројице.
Храм је освештан 2016. године руком патријарха Иринеја и епископа шабачког Лаврентија, док је фрескопис освештан 2019. године.
Право градско насеље Данас је Летњиковац једно од најуређенијих градских насеља у Шапцу. Простор некадашњег дечјег опоравилишта добио је нове садржаје – Центар за стручно усавршавање, Парк науке, три вртића, спортске терене, обновљене објекте и уређене пешачке стазе.
- Летњиковац је очишћен, нарочито део преко пута који је раније био прилично зарастао, тамо је сад диван део са трим стазом. Увек има доста шетача, ту је игралиште за децу поред цркве, тако да је ово један баш, баш леп центар и за живот, а и за долазак на пар сати. Ја сам овде остао 40 година, ту сам упознао своју супругу и остао да живим у овом лепом крају и са поносом кажем да сам Летњиковчанин – истиче Драган Живковић, учесник радне акције „Шабац 75“.
- Летњиковац је данас један леп и заокружен простор за живот. Много тога се променило последњих година, али је најважније то што је сачуван дух овог места и његова веза са природом - сматра Снежана Греци.
Од некадашњег опоравилишта за слабуњаву децу до модерног градског насеља са школом, храмом, амбулантом и развијеном инфраструктуром, Летњиковац је прешао дуг пут. Ипак, у темељима свега што је настало, остала је првобитна идеја – брига о људима и вера да здравији и бољи живот почиње од најмлађих.
- Први становници Летњиковца имали су велике муке са свим оним што данас подразумевамо као нормалан живот. Наравно, насељавајући овај простор, они су схватали да није било довољно ни воде, ни путева, ни уличног осветљења. И борба тих наших првих Летњиковчана је трајала неколико деценија, да би већ почетком 90-тих а поготово интензивније и након 2000. године, Летњиковац постао градско насеље, у правом смислу те речи, са бројним јавним зградама, али и инфраструктуром која у потпоности задовољава услове живота у граду. На нама је да чувамо успомену на све оне који су својим залагањем, трудом, вољом и љубављу допринели томе, да од дечијег опоравилишта и дрвених барака, после 120 година Летњиковац изгледа овако данас – каже Дејан Живановић.
- Мало је рећи да је то један парк, то је за нас, децу Летњиковца био рај, и дан данас је то – додаје Горан Петровић.