Земљиште упозорава када му је потребна помоћ

Деградација пољопривредног земљишта један је од највећих изазова савремене пољопривреде, а последице климатских промена и неадекватне агротехнике све су видљивије и у Мачви и Поцерини. Како би се стање земљишта детаљно пратило и пољопривредницима омогућиле прецизније препоруке за производњу, у селу Добрић постављена је савремена мерна станица у оквиру међународног пројекта ECOBASE (Екобејз), који се реализује у сарадњи са Пољопривредним факултетом у Земуну. Станица непрекидно прати параметре земљишта и ваздуха, а добијени подаци требало би да помогну како научницима, тако и произвођачима да на време реагују и ублаже последице деградације земљишта.

Фото: "Глас Подриња"

-Прелимирнарно смо урадили узорковање на овом терену. Пратили смо 13 различитих параметара квалитета земљишта и приметили смо да одређени параметри нису у сагласности са стандардима, односно да је процес деградације земљишта у овом крају присутан. Деградација пољопривредног земљишта је присутна у читавом свету због различитих неадекватних агрономских пракси, као и због климатских промена чији је ефекат све већи и биће све већи наредних година. Станица је један од начина како може да се реши проблем деградације земљишта, односно да нам потврди параметре које пратимо. Станица мери параметре земљишта и ваздуха, односно температуру и влажност, интензитет сунчевог зрачења, интензитет фотосинтезе и још неке параметре, на основу којих ће пољопривиредни произвођачи моћи да добију препоруке које агротехничке мере треба да обаве у ком периоду, с обзиром да станица у сваком тренутку мери те параметре за које постоје сензори, тако да је могуће брзо реаговати у случају потребе, наводи проф. Блажо Лалевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Фото: "Глас Подриња"

Пројекат не подразумева само научна истраживања, већ и њихову примену у пракси. Управо зато је за постављање станице одабрано газдинство задруге „Натура Балканика“ у Добрићу, која већ годинама успешно развија производњу батата. На површини од 43 хектара ова култура се производи за домаће тржиште, али и за прераду, а добијени подаци са мерне станице требало би да додатно унапреде производњу.

-Батат смо почели да гајимо пре осам-девет година, готово случајно. До тада смо се бавили производњом лековитог и ароматичног биља, али су ниске откупне цене натерале нас да тражимо културу од које може озбиљно да се живи. Прве године засадили смо мању површину, желећи да видимо како ће батат успевати на овом подручју. Резултати су били добри и сваке године смо ширили производњу. Данас наше производе пласирамо великим трговинским ланцима, али и преко платформи које директно повезују произвођаче и купце. Посебно смо поносни што смо успели да искористимо и батат који није прве класе. Од њега данас добијамо смрзнуте коцкице за индустрију хране за кућне љубимце, као и сировину за храну за бебе. Трудимо се да ништа не заврши као отпад – биљне остатке претварамо у компост који враћамо на њиве, а чак и пластичне фолије шаљемо на рециклажу. То је права суштина одрживе пољопривреде, каже Михаило Гајић, председник Управног одбора Скупштине задругара „Натура Балканика“.

Фото: "Глас Подриња"

Стручњаци укључени у пројекат упозоравају да су анализе показале неколико озбиљних проблема. Највећи су недостатак органске материје, киселост земљишта и повећане концентрације појединих елемената које на појединим парцелама достижу и ниво токсичности. Због тога је један од главних циљева пројекта едукација пољопривредника и примена мера које ће поправити структуру земљишта.

-На овом локалитету узели смо око 30 узорака земљишта, док смо у оквиру читавог пројекта анализирали 50 узорака. Резултати су показали да постоји неколико проблема који се јављају готово свуда. Пре свега, земљиште има низак садржај органске материје, а управо је она основ плодности. Када је нема довољно, земљиште губи структуру, слабије задржава воду и хранљиве материје и самим тим је мање отпорно на климатске екстреме. Други проблем је повећана киселост, а у појединим узорцима утврдили смо и повишене концентрације појединих елемената које могу достићи и токсичан ниво. Све је то последица више фактора: климатских промена, интензивне и дуготрајне пољопривредне производње, али и неправилне примене агротехничких мера. Због тога стално наглашавамо да се не сме ђубрити „одокативно“, већ искључиво након анализе земљишта. Само тако произвођач зна шта његовој њиви заиста недостаје, а шта је већ присутно у довољној количини. Поред минералних ђубрива, неопходно је враћати органску материју у земљиште, кроз стајњак, компост или заоравање жетвених остатака. Веома су важни и покровни усеви, попут детелине, грахорице или лупине, који штите земљиште од ерозије, повећавају садржај органске материје и обогаћују га азотом. Све су то мере које не дају резултат преко ноћи, али су једини начин да се плодност земљишта сачува на дужи рок. Земљиште је ресурс који није обновљив у времену једне генерације и зато према њему морамо бити много одговорнији него што смо били до сада, истиче сарадник на пројекту Екобејз, магистар заштите животне средине Данијела Алексић.

Фото: "Глас Подриња"

Код нас је још увек честа пракса да се остаци после жетве спаљују, а тиме се уништава органска материја која би могла да се врати у земљиште, а поред тога ватра се често отргне контоли, настане материјална штета, а деси се да буде и људских жртава. Веома је важно да пољопривредници схвате да жетвени остаци нису отпад, већ вредан ресурс, који је много боље заорати, компостирати или на други начин претворити у органско ђубриво. Тако се повећава садржај хумуса, поправља структура земљишта, боље се задржава вода и смањује потреба за минералним ђубривима.