Одржана пројекција документарног филма о шабачком Летњиковцу
Од лечилишта за децу до градског насеља
„Летњиковац, вишедеценијски простор са хуманом мисијом, али и као значајна зелена површина коју сви требамо да чувамо. За неке наредне генерације, нека овај филм остане траг да смо 120 годишњицу Летњиковца обележили на достојанствен начин“
Поводом 120 година постојања, у Центру за стручно усавршавање одржана је пројекција кратког документарног филма под називом “120 година шабачког Летњиковца”.
Од много података, неколико сати снимљеног материјала, требало је издвојити оно што ће најбоље и најјасније испричати причу која траје 120 година када је отворено Опоравилиште за слабуњаву децу на Летњиковцу
Остварење доноси пресек историјата некадашњег опоравилишта за слабуњаву децу, пратећи његове почетке, кључне личне заслуге појединаца и развој ширег комплекса око којег је формирано данашње градско насеље. Документарац је настао у оквиру пројеката из културе Града Шапца, у продукцији “Раф медиа тима”.
Фото: Глас Подриња
-Радили смо на његовој реализацији неколико месеци, прикупљајући податке, снимали локације и изјаве саговорника. Велику помоћ када је у питању историјат дечијег Летњиковца имали смо од историчара Дејана Живановића, иначе становника овог насеља, који је нам је уступио фотографије, новинске чланке а и сам био један од саговорника који је „водио“ кроз причу. Осим њега, у филму се појављују Цветин Мићић, дугогодишњи новинар Гласа Подриња у пензији чија је породица једна од најраније досељених на подручје у близини самог летњиковачког комплекса, Драган Живковић, учесник радне акције „Шабац 75“ који је ту пронашао своју будућу супругу и касније се преселио на Летњиковац где и, после 40 година и данас живи. Једна од саговорница је и Снежана Греци, некадашња управница Дома и сарадница за спорт и рекреацију Предшлолске установе „Наше дете“ кроз сећање на намене простора некадашњег опоравилишта 70, 80. и 90 – тих година. Горан Петровић, такође један од становника Летњиковца и дугогодишњи спортски радник, доноси своја сећања и сведочења старијих генерација о борби Летњиковчана за боље услове живота. Протојереј Славен, старешина цркве Свете Тројице, у филму говори о настанку храма прекопута дечијег Летњиковца - истиче Дејан Рафаиловић, власник продукције Рафмедиа тим која је реализовала документарни филм и додаје да су током реализације пројекта имали обиље података.
Фото: Глас Подриња
-Од много података, неколико сати снимљеног материјала, требало је издвојити оно што ће најбоље и најјасније испричати причу која траје 120 година када је отворено Опоравилиште за слабуњаву децу на Летњиковцу. Верујем да смо у томе успели и да је у 35 минута колико филм траје, довољно речено од онога што не само Летњиковчани већ и сви житељи Шапца треба да знају.
Летњиковац посебно место Историчар Дејан Живановић истиче да је пројекат био посебно значајан, не само професионално. -Пошто сам и сам рођен у насељу Летњиковац, где и данас живим, већ годинама покушавам да склопим историјске коцкице везане за његов настанак и развој. Значајан подстицај сам добио током једног несвакидашњег догађаја, када сам у присуству неколико колега и запослених у ПУ ,,Наше дете”, говорио о др Михаилу Дуњићу и потреби да му се некако одужимо за настанак Летњиковца. У тој причи, упитао сам присутне који је данас датум, рекли су 8. август. Био је то датум његове смрти. Колегиница је само рекла, видите, хтео је да га споменемо. Од тада, а то је било пре можда две године, интензивније се бавим Летњиковцем. Када су ми пријатељи из РАФ медија тима рекли да планирају филм о Летњиковцу, врло радо сам се укључио, знајући да је ове године 120 година од настанка шабачког Летњиковца и да тај јубилеј треба обележити. Истини за вољу, ја сам и за 110 година постојања Летњиковца, дао неки свој лични допринос тој годишњици, написавши један стручан текст о Летњиковцу између 1906. и 1941. године – каже Живановић и напомиње да Летњиковац специфичан и по свом називу, али и причи коју носи кроз историју.
-За мене је Летњиковац насеље које за разлику од свих других шабачких градских насеља, носи име по једној установи која је била посвећена хуманом раду са децом, чиме је утемељена мисија Летњиковца све до данашњих дана. Док су друга градска насеља имена добијала по турским речима (Баир, Бенска Бара), или по хиподрому - Тркалиште, или нпр. по ливадама (Касарске и Шипурске), назив Летњиковац се издваја. Затим довољно је погледати гугл мапу Шапца па се лако уверити да је простор Летњиковца највећа зелена оаза града. Међутим чињеница да је на периферији града и да је настао као радничко насеље, учинили су да интересовање за овај део Шапца увек буде на маргини. Све ово и још мноштво објективних али и личних разлога, утицало је на то да сам свој пун допринос настанку једног оваквог филма, којим скрећемо пажњу на Летњиковац, као вишедеценијски простор са хуманом мисијом, али и као значајна зелена површина коју сви требамо да чувамо. За неке наредне генерације, нека овај филм остане траг да смо 120 годишњицу Летњиковца обележили на достојанствен начин.