Време за уклањање извора заразе

Монилија представља једну од економски најзначајнијих болести коштичавих воћних врста. Подједнако причињава штете свим воћним врстама у нашем региону, нарочито у годинама са честим падавинама током цветања и сазревања плодова, уколико се заштита не врши превентивно и по прописаним стандардима

Симптоми болести се најчешће испољавају у два облика: као сушење цветова, младара и гранчица и као мрка трулеж плодова. После бербе посебну пажњу треба посветити уклањању мумифицираних плодова и осушених грана, јер на њима проузроковач презимљава и представља извор заразе у наредној сезони.

Плодови заражени монилијом најпре добијају мрке пеге које се брзо шире. Ткиво плода омекшава и трули, а на површини се појављују карактеристични сиви па затим тамни јастучићи, односно органи за размножавање гљиве.

Заражени плодови временом губе воду, суше се и претварају у такозване мумије. Мумифицирани плодови могу остати причвршћени за гране или пасти на површину земљишта. У оба случаја омогућавају проузроковачу да преживи период мировања.

Са доласком повољних временских услова у пролеће, на овим плодовима настају споре које ветар и киша разносе до цветова и младих биљних органа. Само један мумифицирани плод може представљати извор великог броја спора и зато је после бербе потребно уклонити све мумифициране плодове из крошње, сакупити заражене плодове са земљишта и изнети их из засада, а затим их безбедно их уништити.

Мумифицирани плодови не треба да остану на ивици парцеле или у непосредној близини засада, јер и одатле могу представљати извор заразе.

Само уклањање оболелих делова може се започети после бербе, док су симптоми још добро видљиви. Резидбу треба обављати по сувом времену, јер киша и висока влажност повећавају ризик од ширења инфекције и продирања проузроковача кроз свеже настале ране

Код заразе током цветања гљива преко жига и стубића тучка продире у цвет, а затим се шири у цветну гранчицу и младар. Заражени цветови нагло вену, суше се и остају причвршћени за гранчице. Болест затим захвата младаре, који добијају изглед као да су оштећени ватром. На оболелим гранама могу се уочити осушени цветови и листови који остају на стаблу, потамнело и улегнуто ткиво, рак-ране, пуцање коре, појава смоле или сушење вршног дела младара.

Гљива наставља да живи у зараженим гранчицама и рак-ранама, па оне представљају важан извор заразе за наредно цветање.

Осушене гране треба орезати до потпуно здравог ткива, најмање 10–20 центиметара испод видљиве границе сушења. Ако се на пресеку и даље уочава тамна боја ткива, рез треба наставити док ткиво не буде здраво и природне боје.

Орезане гране не треба остављати између редова. Потребно их је сакупити, изнети из засада и уништити.

Само уклањање оболелих делова може се започети после бербе, док су симптоми још добро видљиви. Резидбу треба обављати по сувом времену, јер киша и висока влажност повећавају ризик од ширења инфекције и продирања проузроковача кроз свеже настале ране.

Алат за резидбу треба редовно дезинфиковати, нарочито након уклањања јаче заражених грана. Веће пресеке потребно је заштитити одговарајућим средством за премазивање рана.

Код стабала са већим бројем оболелих грана резидбу треба спроводити пажљиво, како се једним јаким орезивањем не би уклонио превелики део крошње.

Повреде на плодовима повећавају ризик од труљења
Током сазревања плодова монилија најлакше продире кроз оштећену покожицу. Повреде могу настати услед града и јаког ветра, пуцања плодова после обилних падавина; оштећења од инсеката; исхране птица; међусобног додиривања плодова.

Зараза се са оболелог плода веома брзо преноси на суседне плодове, нарочито када се они додирују. Због тога се у збијеним гроздовима трешања, вишања и шљива често јавља труљење већег броја плодова.

Сузбијање штетних инсеката и спречавање механичких повреда представљају важан део заштите од монилије.

Густа и слабо проветрена крошња дуже задржава влагу после кише и росе. Такви услови погодују клијању спора и развоју болести.

Правилном резидбом треба обезбедити добро осветљење и проветравање свих делова крошње. Умерена бујност стабала, уравнотежена исхрана и избегавање прекомерне примене азотних ђубрива такође доприносе смањењу осетљивости засада.

Третман после опадања листова
Након опадања 70% лисне масе, може се обавити третирање неким од препарата на бази бакра. Третман треба спровести у складу са декларацијом и упутством за примену изабраног препарата.

Ова мера може смањити инфективни потенцијал различитих патогена који презимљавају на кори, гранама и у пукотинама стабла. Међутим, третман бакром не може заменити механичко уклањање мумифицираних плодова, осушених младара и заражених грана.

Заштита почиње пре цветања
После спроведених јесењих санитарних мера потребно је наставити праћење засада током зимске резидбе и уклонити преостале изворе заразе. У наредној вегетацији најважнији период за заштиту од сушења цветова и младара јесте цветање.

Ризик од инфекције посебно је висок када се током цветања смењују киша, висока влажност и умерене температуре. Заштита се спроводи превентивно, регистрованим фунгицидима, у складу са развојном фазом биљке, временским условима и препорукама прогнозно-извештајне службе.

Даница Живановић Дипл. инж. заштите биља