Ватра свуда исто гори

Припадници Ватрогасно - спасилачког батаљона Шабац, који су помагали у гашењу пожара у Шпанији, стигли су својим кућама прошлог четвртка. Драган Митровић, вођа тима, Никола Тодоровић и Дејан Тешић кажу да су спремни за нове акције. Са њима је у Краљевини Шпанији био и Лозничанин Владимир Ђурђевић.

Шапчанима су, у петак, у Ватрогасном дому, добродошлицу пожелели начелник Одељења за ванредне ситуације Шабац Иван Спајић и командант ВСБ Бојан Милинковић.

Фото: "Глас Подриња"

-Било је напорно, али свакако лепо искуство. Највећи изазов нам је било што идемо на терен који нам је потпуно непознат и што нисмо знали шта можемо да очекујемо тамо. Организација од стране наших надређених је била перфекта и све је било изузетно добро координисано, истиче Драган Митровић.

Најтежа им је била ноћна мисија, када су читаву ноћ радили на гашењу пожара, уз јак ветар и бројне друге отежавајуће околности.

-Ватра свуда исто гори и слична искуства имали смо и код нас. Најтеже нам је било када смо једну целу ноћ гасили пожар. Услови непознати, неприступачан терен, јак ветар променљивог правца, подизала се прашина и видљивост је била смањена. Имали смо тзв. „сејф зон“, односно сигурне зоне где можемо да повуечмо возила уколико дође до непредвиђене ситуација и пожар се отме контроли. Првог дана смо добили ту зону, међутим у повратку област је захватио пожар који је наш тим приметио пре свих и успели смо прво да га локализујемо, а затим и ликвидирамо, сећа се Митровић неких од најдраматичнијих момената.

Фото: Приватна архива

-Враћали смо се са интервенције у наш камп и када смо наишли на пожар био је у почетној фази, али први пут сам видео да се тако брзо шири. Све је суво, испод траве је песак и пожар се креће неколико метара у секунди. За тридесетак секунди се већ попео у крошње дрвећа, додаје Тодоровић.

Провели су укупно 10 дана у Шпанији. Прво су били распоређени у Замори, на граници са Португалом, а затим у Понферади.

-Страх је природан и постоји увек и када кренемо у мисије у иностранство, али и када идемо на интервенције код нас. Пут до севера на ком смо прво били је тачно 3.100 километара. Ишло је 17 возила у конвоју, што је јако тешко извести на европским брзим ауто-путевима, тако да смо до тамо путовали 36 сати. Све смо се договарали у ходу, а када смо стигли тамо, иако смо били преуморни, одмах смо били спремни за рад, каже Никола Тодоровић.

Фото: Приватна архива

Интервенције на шумским пожарима су увек тешке и специфичне. Терен је неприступачан, приступ возилима је отежан, доста се иде пешке, а опрема се носи на леђима.

-Имали смо искуства са Старе планине, Богутовачких планина, Таре, Мокре горе... Пожари у четинарским шумама су тешки за гашење и због тога што шишарке када се запале одлете и преносе пожар даље. Разлика од пожара у нашим шумама је у томе што су шишарке у Понферади су знатно веће и летеле су по двеста метара, објашњава Тодоровић.

Радили су заједно са домаћим, као и другим тимом из Немачке. Сарадња је била лака, а помогли су шпанском тиму и код поправке камиона. Шпански конвој би чекао логистичку подршку да дође и замени гуму, али наш тим је то урадио за двадесетак минута, што је Шпанце изненадило, али и одушевило.

Фото: Приватна архива

Посебно је било знајачно искуство Дејана Тешића, који је по професији ауто-механичар. Дејан је и током пута нашег конвоја до Шпаније обављао интервенције на возилима и отклањао ситне кварове који се догађају током вожње.

-Први додир са ватрогасним послом имао сам пре шест година, када сам постао члан, тада основаног Добровољног ватрогасног друштва “Грушић”. До тада нисам уопште размишљао о овом послу, али заволео сам га и пре две године почео да га радим професионално. Нисам могао ни да претпоставим да ћу некада гасити пожаре у Шпанији. Било је напорно, али лепо и вредно искуство, каже Тешић.

На почетку године у ОВС праве спискове за овакве ситуације, за које се ватрогасци-спасиоци добровољно јављају и стављају на располагање. Кажу да је породицама било сигурно теже него њима.

-Наши хероји који су спремни да оду хиљадама километара од породице како би помогли другима и ми смо поносни на њих. У четвртак су четири ватрогасца-спасиоца и једно возило отишли су јуче да помогну и у гашењу пожара у Ибарској клисури, рекао је начелник Спајић.

Позив ватрогасца-спасиоца за тројицу Шапчана је више од посла, практично им је у крви. Отац Драгана Митровића радни век је провео у ватрогасно-спасилачком батаљону Шабац, брат Дејана Тешића је део ДВД-а „Грушић“, а брат Николе Тодоровића члан Специјализоване јединице цивилне заштите и ватрогасац у „Белим лимовима“.