Инфо

27. август 2026.27. авг 2026.
Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

Писма читалаца

Ошаја Нама

Сигурно се питате шта значе ове две речи у наслову. Значе једну малу девојчицу која је рођена у Шапцу, у Шапцу одрасла. У детињству прогањана, неприхваћена, третирана дететом народног непријатеља, а имала само једанаест месеци кад су јој оца убили и бацили у Саву. Она је, где год види меку земљу или песак, комадићем прутића цртала гроб и на врху њега крст, а татин гроб је ипак била цела Сава.

Погледајте дете на овој фотографији. Оно нема ведрину израза у лицу, ни сјај у очима као друга деца. Повређена, али по природи снажна, духовно је сазревала у хуману, друштвену, ведру, радну, поштовану, вољену и знану личност.

Кад је проговорила, иако мала, представљала се својим именом и презименом: Ошаја Нама, а то је значило Војислава Милановић. Удајом је, од честите породице Жунић и њеног Бошка, који је по знању из живота и многих наука, жива енциклопедија, примила ново презиме Жунић. Бошко зна шта му сад она значи, а нема је. Боли га то, али ћути.

Својим радом и односима према гладним, сиротим, болесним и скрханим животом, постала је позната Шапцу и блиска унесрећеним. Ангажовала се и преко Лекарског друштва, Епархије (тада Шабачко-ваљевске), Црвеног крста и сарадње са колегиницама, лекарима, пријатељима.

Фото: Приватна архива


Ако јој саговорник није поштовао истину и правду, била је веома оштра, имала отресит став према њему. Није је спутавала функција, ни положај онога преко кога би требало да се реши проблем. Тако борбена и истрајна била је и у доношењу очеве рехабилитације. Навела је да је отац 26. новембра 1944. године лишен живота, без споведеног поступка и одлуке суда. Утврђено је да он није никакав народни непријатељ, него жртва насиља и прогона од стране ослободилаца.

Све је знала и све је могла. Деца су је гледала тако да су могла служити за пример. Породица је сад остала без ње и испратили су је достојанствено и тихо. Јелена, иако скрхана болом, ангажовала се са братом да се ништа не пропусти и да све буде на највишем нивоу. Саша силно пати, носи свој бол, теши сестру и често загрли оца. Њега може човек само волети и слушати. Она породици много недостаје, њена реч и рука и само њен смисао за организацију породичног ручка и лепих обичаја за све наше празнике. Враћали су јој зато сву љубав и бригу коју је она њима даривала.

Фото: Приватна архива


Закаснила сам и нисам се поздравила. Зато све ово пишем. Поздрављам се са њом сећањима и целом душом својом. Много ми је жао. Нисам је пољубила. Нисам помиловала њене руке јер у њима видим њу, бебу како пружа према мени те своје ручице, желећи да је узмем, у било чијем наручју била.

Рођенице моја, рођена моја сестрице, волим те много, много и волећу те док сам жива.
Твоја Дада

Најновији број

12. новембар 2026.

Најновији број

Временска прогноза

Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa