Повратак себи

У Народном музеју у Шапцу публика има прилику да погледа самосталну изложбу младе уметнице Дуње Перић под називом „Врати ми се“. Поставка доноси интимну мапу унутрашњег путовања од дилема до прихватања, од чежње до мира, и од губитка до поновног сусрета са собом.

Фото: "Глас Подриња"

Посебну симболику изложба има управо у Шапцу, граду у ком је 1996. рођена уметница и где је настао триптих „Срце Краља Милана“, кључна тачка целокупног циклуса. Како је истакла Дуња, он је инспирисан историјском причом о краљу Милану и Лепосави, као простору између две фигуре, а у овом раду обликован је као место сусрета љубави, удаљености, судбине и свега што није могло да се догоди.

Повратак ових дела у Шабац истовремено је повратак месту сећања, стварања и личне трансформације, за младу ауторку.

Фото: "Глас Подриња"

Говорећи о свом стваралачком процесу, ауторка истиче да уметност није усвојила као професију или идентитет, већ као нужност.

-Пре бих рекла да је уметност пронашла мене онда када више нисам могла да пронађем себе. Годинама сам веровала да сигурност постоји изван нас самих, у плановима, у људима, у очекивањима која градимо о сопственом животу. У том трагању сам се удаљила од онога што ме је некада највише одређивало: стварања. Повратак уметности није био одлука. Био је повратак себи.

Фото: "Глас Подриња"

Радови настају интуитивно, без унапред дефинисаног плана наглашава уметница. Кроз слојеве боје, папира, текстуре и пронађених материјала бележе се трагови сећања и унутрашњи ломови који се одвијају испод површине. Циклуси попут „Green memory“ третирају сећање као тихи део идентитета који не тражи повратак јер никада није ни отишао, док радови као што су „Warrior’s Soul“, „Whispers of the City“, „Blue Echo“, „Breaking Point“ i „Exhale“ истражују границу између снаге и рањивости.

-Не занимају ме коначни одговори. Занимају ме трагови које искуства остављају на човеку - наглашава уметница.

-Свако платно за мене представља простор сусрета између онога што јесмо, онога што смо изгубили и онога што тек постајемо.

Фото: "Глас Подриња"

Назив изложбе, како наводи ауторка, носи сложенију поруку од пуког спољног дозивања.

-Врати ми се није позив упућен другоме. То је позив упућен оном делу нас који је остао заробљен у прошлости, у сећању, у очекивању, у неизговореним речима и недовршеним причама. Ако си током живота толико пута тражио друге, да ли си икада покушао да пронађеш себе? Врати ми се није молба другоме. То је најважнији разговор који човек води са самим собом.

Фото: "Глас Подриња"

Иако дубоко лична, изложба не дотиче само појединачну судбину, већ говори о универзалним деловима које људи остављају иза себе покушавајући да преживе, о успоменама које обликују човека и о храбрости да се настави даље, напомиње уметница. Посетиоци поставку могу погледати до 28. августа.