Удружење пензионера општине Богатић окупља око 500 чланова. Настоји да одржи активности за најстарије, али се истовремено суочава са ограниченим средствима и све већим потребама оних који живе сами
Удружење пензионера општине Богатић већ три и по деценије окупља најстарије становнике те општине. Има око 500 чланова, а простор додељен од ПИО фонда у коме бораве за многе пензионере је место сусрета, разговора и дружења, прилика да изађу из свакодневице у којој су године, здравље, усамљеност или материјалне прилике често граница за оно што могу да приуште. То је истовремено и адреса на коју се старији обраћају када им је потребна информација, помоћ или упућивање на неку од институција.
Председник Удружења пензионера општине Богатић Петар Илић каже да је последњих година највеће ограничење било финансијске природе. Удружење је шест година било у блокади, са дугом од око 1,8 милиона динара, а из те ситуације изашло је тек недавно.
-Када сам прихватио да будем председник, нисам ни знао да постоји дуг од око 1,8 милиона динара. Удружење је било у великој блокади шест година. Тек сада смо изашли из блокаде и можемо да покушамо да радимо нормалније. Није лако после толиког периода, али смо, хвала Богу, стали на ноге и кренули даље- каже Илић.
Финансијска ограничења највише се виде онда када се удружењу обрате пензионери којима је потребна материјална помоћ. Према Илићевим речима, најчешће су у питању новац за лекове или помоћ у пакетима, али удружење тренутно нема средства да такве захтеве системски решава.
-Људи нам долазе и траже помоћ, али ми немамо могућности да им је обезбедимо. Нема новца на рачуну да бисмо могли да издвојимо за лек или неку другу потребу. Зато, када можемо, настојимо да их упутимо тамо где могу да потраже помоћ и будемо комуникацијски мост између њих и институција. То је оно што можемо да урадимо- објашњава председник Удружења.
Фото: Приватна архива
Пакети и огрев остају велики проблем Посебно се издвајају потребе пензионера који живе сами. Таквих домаћинстава, према Илићевом искуству, има много. Они се са свакодневним обавезама носе без подршке члана породице, а када им понестане новца за основне потребе, обраћају се и Удружењу.
-Много је самих старачких домаћинстава и њима је јако тешко. Само они знају како се сналазе. Многи долазе код нас да траже помоћ, и финансијску и у пакетима. Сада уписујемо људе за пакете и обећано нам је да ће нешто бити послато ове године, али још не знамо колико ће их бити и када ће стићи- напомиње Илић.
Пакети који стижу преко Савеза пензионера значајни су јер представљају један од облика конкретне материјалне помоћи коју Удружење може да проследи својим члановима. Слично је и са огревом, али су покушаји да се обезбеде дрва по нижој цени ограничени додатним трошковима.
Фото: Приватна архива
-Прошле године пензионерима су била понуђена дрва по повољнијој цени, али је за многе коначни трошак био знатно већи када се додају превоз, преузимање и обрада дрвета. Док се плати пут до Лознице, оде до „Србијашума“, договори се са њима, па плати превоз, истовар и цепање, то више није тако јефтино. На крају све изађе готово као цена дрва овде код нас на стоваришту- наводи Илић. Министарство и ПИО фонд, према његовим речима, могу да помогну пре свега тако што пензионере упуте на могуће адресе за решавање одређеног проблема.
Локална самоуправа обезбедила је аутобус за одлазак око 60 пензионера у Аранђеловац. Планиран је једнодневни програм који обухвата обилазак, посету бањи и манастиру.
-Сада нам је општина помогла тако што смо добили аутобус за 60 људи који иду у Аранђеловац. То нам значи јер можемо да организујемо путовање без трошкова превоза за пензионере- каже Илић.
Активности зависе од могућности Удружење данас има своје просторије у згради ПИО фонда и ту сарадњу Глоговац оцењује као добру. Услови, међутим, нису потпуни- немају интернет, ни климу, што представња посебан проблем током великих врућина.
После изласка из блокаде, један од циљева је да се активности поново прошире. За сада су у средишту излети, дружења и спортска такмичења. У плану су је одлазак у Вуковар, као и регионална Олимпијада трећег доба у Шапцу. Савез пензионера организује и такмичење у Врњачкој Бањи, где ће се учесници надметати у пикаду, фудбалу, брзом ходању и шаху.
Фото: Приватна архива
За људе који су престали да раде и чији се круг свакодневних контаката временом смањује, организовано дружење постаје један од начина да остану активни. Илић каже да се интересовања чланова разликују, али да је најчешћи разлог доласка једноставан- желе да буду у друштву.
-Неко воли шах, неко пикадо, неко би да путује. Али највише долазе због разговора и дружења. Седну, дођу на „чашицу разговора“, договоре се око неког путовања. Свако има нешто што га занима, али важно је да се људи виде и да имају прилику да проведу време заједно- каже он.
Однос младих према старима Према Илићевој процени, око 70 одсто чланова су жене, а 30 одсто мушкарци. Њихово учешће видљиво је и у организацији дружења, прослава и путовања. Много мање охрабрујућа је слика када је реч о повезаности младих и старих. Илић каже да се млади ретко укључују у рад удружења и да је мало оних који се старијима обрате са понудом да помогну.
-Од младих се ретко ко обрати са жељом да пружи било какву помоћ. Многи нас, малтене, третирају као отписане. А сви ће доћи у наше године. Не очекујемо да неко решава наше проблеме, али би више контакта и разумевања свакако значило- истиче Илић.
Фото: Приватна архива
Слично је и са комшијском солидарношћу. Постоје појединачни случајеви да комшије помажу старијима који живе сами, али су такви примери, према његовим сазнањима, ретки. То је посебно важно у средини у којој постоји велики број самачких старачких домаћинстава, јер помоћ често не мора да буде финансијска. За човека који живи сам значи и када неко обиђе домаћинство, помогне око набавке или заврши обавезу коју старија особа више не може сама.
Интернет није непознаница Иако у просторијама удружења немају интернет, део старијих користи мобилне телефоне и преко њих приступа интернету. Илић каже да он и супруга користе савремене телефоне, читају садржаје на интернету и прате оно што их занима.
После шест година блокаде, за њих је зато први задатак да одрже стабилан рад и постепено прошире оно што могу да понуде члановима.
-Много тога смо морали да трпимо док смо били у блокади. Сада је ситуација другачија и морамо полако да решавамо проблем по проблем. Тренутно нам је клима неопходна и волели бисмо да за почетак тај проблем можемо да решимо. Не можемо све одједном, али важно је да смо изашли из блокаде и да можемо да наставимо да радимо. Надамо се да ће бити све боље и боље- закључује Илић.
„Старост у Мачви - између усамљености и подршке заједнице“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
