Марија из Шапца и Билали из Гане- Заволели се на Малти, дом засновали у Шапцу
Љубав на први поглед навела га је да трајно промени адресу
Обоје су дошли на Малту да пронађу посао, а нашли су особу која им је променила живот. Билали из Гане је одмах знао да је Марија из Шапца жена с којом види будућност, али је њена ситуација у том тренутку захтевала стрпљење.
-Дошла сам са тадашњим дечком. Упознали смо се преко пријатеља. Кад ме видео, рекао је нашем другу Ричарду: „Ова девојка има срце и ја ћу бити са њом“- присећа се Марија Јелесић.
Језик им у почетку није био савезник. Марија није говорила енглески, па су се споразумевали помоћу апликација за превођење. Упркос томе, Билали није одустајао од уверења да ће пронаћи начин да јој се приближи. Знао је да истрајни људи прелазе мостове које само упорност зна да сагради.
Живот је такав- никада не знаш где ћеш завршити. Супруга ми је једног дана рекла: „Хајде да идемо у Србију.“ И ја сам дошао
Фото: Приватна архива
-Немам високо образовање, али верујем у себе. Кажем себи: „Могу ја то.“ И успевам. Тако смо и ми нашли начин да једно друго разумемо- прича Билали Сулејман.
Љубавни и пословни партнери Марија се потом вратила у Шабац, јер јој је истекла виза, а убрзо је прекинула и тадашњу везу. Поново је дошла на Малту због посла и тако се постепено развила љубав којој су све наредне одлуке биле подређене.
-Готово годину дана смо се споразумевали преко преводиоца, а онда ме он учио свој специфични енглески. И сада повремено користимо неки шифровани језик који нико други не разуме и то нам је много смешно- прича Марија.
Свет у малом Веома сам срећан што су ме људи у Србији лепо прихватили. Док сам био на Малти и говорио да долазим овде, сви су причали: „Не познајеш те људе. Шта ћеш тамо?“ Али исто је и у Африци. Цео свет је исти. Свака земља ће ти дати простор ако не желиш да правиш проблеме и поштујеш је. Треба се усредсредити на оно што мораш да урадиш да би нешто створио. Ако сви доприносимо развоју земље, она ће нам у будућности помоћи. Тако ја размишљам- каже Билали.
На Малти су пет година живели заједно и водили посао. Када су одлучили да је време за ново поглавље, њихова следећа адреса била је Србија. Већ годину и по дана њихов дом је Шабац, где су основали фирму „С.Б. ГРАДЊА 54“. У овој заједничкој авантури они су и једини запослени- Марија је задужена за уговарање и организацију послова, док је Билали на терену.
-Живот је такав- никада не знаш где ћеш завршити. Супруга ми је једног дана рекла: „Хајде да идемо у Србију.“ И ја сам дошао- прича.
У новом животу није све ишло лако. У Београду је, каже, имао лоша искуства са послодавцима. Свуда постоје тешкоће и изазови, али упорност и рад, уверен је, доносе промене ако дубоко верујеш у себе. Тако је у Шапцу временом стекао другачији утисак.
-Верујем да полако градим нешто. Да се направи нешто велико и успешно, потребно је много времена. У Београду сам имао лоша искуства. Много сам радио, а неки људи ми ни данас нису платили оно што ми дугују. Када сам дошао у Шабац, видео сам да ствари полако иду набоље. Људи су добри и плаћају ми за посао који урадим- наводи Билали.
Његов пут из Гане водио је преко Либије и Италије до Малте. Бавио се и фудбалом, док повреда није прерано прекинула тај сан.
Свака земља ће ти дати простор ако не желиш да правиш проблеме и поштујеш је
Фото: Приватна архива
Фудбал, продавница и рад са децом -Када сам дошао на Малту, такође сам почео да играм фудбал. То је било 2020. године. Имао сам уговор са клубом Sannat. После ковида су ми, међутим, раскинули уговор, јер је било дозвољено да се региструју само два странца, а ја сам био трећи. Повреда ме спречила да наставим фудбалску каријеру. Почео сам да радим грађевинске послове на Малти, а када сам дошао овде, наставио сам тиме да се бавим- додаје он.
Марија је, с друге стране, завршила Факултет организационих наука. На Малти је радила различите послове, а највише се пронашла у бризи о деци.
-Чувала сам једног Малтежанина, па потом Русе, Французе... У једном тренутку сам бринула о осморо деце. Показивала сам им математику и све што је било потребно за школу. Тај рад са децом ми је много помогао, јер смо управо тада планирали проширење породице- истиче Марија.
На Малти су, поред заједничког живота, годинама градили и посао који су оставили пре него што су кренули за Србију. Пресељење у земљу чији језик и културу није познавао било је највећи животни изазов, али је мотив био јачи од сваког страха.
Традиција и поштовање -Када смо били на Малти, нисмо имали бадњак. Билали је нашао сушену палму, коју сам ја украсила као да је бадњак. Поштујемо и његову и моју традицију- прича Марија. -Она је хришћанка, а ја сам муслиман. Без обзира на то, обележавамо и моје и њене празнике, и Божић и Рамадан- додаје Билали.
-На Малти смо имали афричку продавницу и ресторан, којима смо управљали супруга и ја. Када сам одлучио да дођем у Србију, продао сам ту продавницу. Рекао сам себи: „Боље је да дођем и живим овде са својом децом.“ То је оно што ме чини срећним. Видим децу све време, радим и поново сам отворио своју фирму- каже Билали.
Долазак у Србију Одлуку која мења живот донео је после месец дана преиспитивања. Један разлог је пресудио, онај најважнији.
-Било је веома тешко. Много сам размишљао, али онда сам схватио једну ствар. Док сам био на Малти, желео сам да створим породицу. Кад сам ту породицу добио, схватио сам да не живим с њом. Управо то ме навело на одлуку да дођем у Србију. Пријатељи су били изненађени мојом одлуком, али сада сваког дана имам чему да се радујем- истиче Билали.
Слободно време проводи са троипогодишњим Душаном и Лејлом, која има годину и четири месеца. Играју фудбал и осмишљавају игре у којима им је потребно врло мало да би им било лепо. Марију је код Билалија освојила управо та једноставност и способност да пронађе радост у сваком тренутку. -Потпуно смо другачији по менталитету. Ми стално нешто планирамо, док они време доживљавају другачије. Сећам се, била сам у поодмаклој трудноћи и још смо били на Малти. Направили су лопту од обичног папирног рачуна и за 15 минута организовали турнир. Они се искрено радују свему, знају да је у једноставности лепота- то је нешто што од њих тек треба да научимо- каже Марија.
Подршка породице У Шапцу је Билали добио још један ослонац- Маријину породицу. Посебно је близак са њеним оцем, што му много значи и у свакодневном раду.
-Стално се виђамо, посебно са њеним оцем. Он ми помаже око посла, подржава ме и често пита да ли ми је нешто потребно. Веома сам срећан због тога. Она има веома добру породицу. Увек смо ту једни за друге- напомиње Билали.
Фото: Г.П.
Удаљеност га, с друге стране, није спречила да остане близак са својом породицом у Гани. Пре пет година отпутовао је код њих у посету, док се Марија са његовом мајком упознала преко видео-позива.
-Ми смо у том тренутку живели заједно, али тада је било његово време да иде. Он има велику породицу. Сада смо баш блиски и чујемо се свакодневно. Волели бисмо да његова најмлађа сестра дође код нас- додаје Марија.
У Шапцу се осећа прихваћено и то му даје самопоуздање, али постоји она једна мала баријера коју још није превазишао- језик.
-Деца са мном причају на енглеском, али понекад ми се обраћају и на српском. Научио сам неке основне речи попут: „Како си? Добро? Одакле сте? Из Гане“. Ако сретнем људе на улици, без друге могућности, сигурно бих се снашао, али лакше ми је да на енглеском објасним оно што желим. Српски је веома тежак. Ипак, знам да могу да га научим. Рекао сам тасту да ми да две године и говорићу српски као Србин- закључује Билали.