СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
У ШАПЦУ СВИРА РАДИО
Након инсталирања првог телефона у Шапцу 1924. код трговца Војислава Стефановића у шабачкој штампи се око 1928. објављују прве рекламе за продају и инсталирање радио апарата. Шабачке кафане су навелико радиле. Музичких банди је било довољно, слушале су се и грамофонске плоче, али техника је ишла напред и стизала је нова музичка справа - радио апарат. Нема података у чијој је кући засвирао први радио у Шапцу. Могуће је да су се његови звуци чули код богатог трговца Војислава Стефановића који је радио имао пре почетка Другог светског рата. У Шапцу је прве радио апарате фирме „Телефункен“ продавао и монтирао М. П. Јакшић који је био и први монтер телефона.
У једном броју ,,Шабачког Гласника“ на задњој страни где су објављиване рекламе писало је: ,,Телефункен признат је за данас као најбољи и најусавршенији радио апарат који репродукује глас чисто, јасно и без шума. Руковање апаратом једноставно је тако да свако па и најмање дете за неколико минута може научити руковати апаратом. Апарат као и сав остали радио прибор продаваћу по фабричким ценама. Ценовник и проспекте шаљем бесплатно. Заступник Мил. П Јакшић“. Непосредно уз ту рекламу стајала је друга реклама али знатно већа: ,,Пажња радио аматери! Савршенство Шведске Радиотехнике - Балтик-Филипс ““производи. Модел 1930. Радио апарати од 2-8 лампи / сијалица / , звучници од најмањих до највећих за кафане, болнице, и баште као и све остале потребе поштованих Радио Аматера, имају своја нарочита преимућства изнад свих осталих фабрика, а то су: Селективност-екстремна! Јакост-изванредна! Руковање врло једноставно! Спољашност - елегантна! Конструкција ““ најмодернија....Не купујте апарат док се не уверите о горе наведеном! Заступник за Шабац и околину Фрајзицер М. Александар“.
Реклама као ,,бомба“, две слике и још рекламирања уз податак да радио апарат прима таласе од 200 до 2.000 метара што је значило да прима све радио станице и да је то модел четврте генерације. Да напоменем, да су за пријем радио станица прво коришћени радио детектори са кристалом, затим са једном лампом код којих се радио програм слушао на слушалице, касније апарати са три лампе су користили звучник а са четири лампе су били толико усавршени ,да су се користили и у кафанама и потискивали ,,живу музику“. Највећи продавац радио апарата у Шапцу био је електро техничар Александар Фрајзицер. Србин немачког порекла, одличан електро стручњак који је имао радњу у Масариковој улици у згради до апотеке ,,Др. Бора Тирић“. Поправљао је све електричне апарате и пунио акумулаторе који су се у то време користили у радио апаратима. Знали су га сви Шапчани као примереног грађанина који је од 1930. држао и биоскоп ,,Касина“ који се налазио у Масариковој улици и у којем је већ 1931. приказивао тон филм ,,ТЕЛЕВИЗИЈА - сензација будућности“. Ето од које године Шапчани знају за телевизију која је у Шапцу гледана двадесет једну годину касније. тј. 1959.
У периоду између два светска рата у Шапцу су продавани и коришћени радио апарати, док се у исто време повећавао број и снага радиостаница.
Радио Београд је већ 1924. емитовао пробни радио програм, а редовни је кренуо 1929. у којем је пар година касније певао и наш суграђанин Бора Јањић - Шапчанин. Имућнији грађани радио програме слушали су на радио апаратима, а они сиромашнији на радио детекторима, за које су спајали разапете жичане антене дуге 20 до 40 метара, са којима су примали радио сигнале и слушали програм на слушалице. Када је бивало невреме са грмљавином, антене су скупљале статички електрицитет и претила је опасност од струјног удара а нарочито од грома. Тада се прекидало са слушањем радио програма и прелазило на неку другу мање опасну забаву.
Почиње Други светски рат. Немци окупирали Шабац и забранили коришћење радио апарата, да грађани не би слушали савезничке пропагандне програме. За то време градом одјекују звуци немачких пропагандних станица чији се програм пушта преко уличног разгласа. Шапчани власници радио пријемника морали су их предати Немцима, у противном оде глава!
Трговац Војислав Стефановић био је сакрио један радио у својој кући на којем су увече кришом слушали Радио Лондон. Тај догађај детаљно ми је испричао Предраг Спасојевић звани Пиђик (1928. -2006.) који је становао код Војислава и био му трговачки помоћник: ,,Неко је Немцима откуцао Стефановића да у кући има радио пријемник и у претрес куће дошао је немачки официр са два наоружана војника. Настао је детаљан претрес и преметачина ствари од подрума до тавана. Испод дрвеног степеништа пронашли су сакривене бомбоне, златно посуђе и Стефановићеву напуњену ловачку пушку. Све су то оставили. Њих је интересовао само радио апарат. Супруга Стефановића Полка говорила је одлично немачки и није дала да претурају. Стално је ,,звоцала“. Немачком официру је досадила, свукао је белу рукавицу са своје руке и ударио је преко лица. Војници су и даље тражили сакривени радио, који се налазио иза гомиле трговачких рачуна, уредно сложених по годинама. На сву срећу, нису га пронашли и ако им је био ,,испред носа“. При одласку из куће, официр је пред газдарицом заузео став мирно, извинио се и отишао са војницима. Свима нам је лакнуло“.
Био је то један део аудио записа који сам направио 2004. са старим шабачким трговцем Милошем Спасојевићем. Током нашег једночасовног разговора, рекао ми је ,да су само он и још један трговац били присутни на сахрани познатог шабачког трговца Војислава Стефановића. После рата све му је одузето, шлогирао је и убрзо умро.
Требао сам још да сакупим података од мог саговорника али животни токови су непредвидиви а он је две године касније отишао у незаборав! Ипак, оставио ми је пуно интересантних података о збивањима у Шапци за време рата али о томе неком другом приликом. Ово је био кратак запис о зачетку радија у Шапцу. Следи и наставак збивања из времена од 1949. године који сте сигурно већ заборавили. Сада слободно упалите радио и слушајте нове вести, ако већ нисте бацили радио апарат.
Драгутин Драган Петровић
У једном броју ,,Шабачког Гласника“ на задњој страни где су објављиване рекламе писало је: ,,Телефункен признат је за данас као најбољи и најусавршенији радио апарат који репродукује глас чисто, јасно и без шума. Руковање апаратом једноставно је тако да свако па и најмање дете за неколико минута може научити руковати апаратом. Апарат као и сав остали радио прибор продаваћу по фабричким ценама. Ценовник и проспекте шаљем бесплатно. Заступник Мил. П Јакшић“. Непосредно уз ту рекламу стајала је друга реклама али знатно већа: ,,Пажња радио аматери! Савршенство Шведске Радиотехнике - Балтик-Филипс ““производи. Модел 1930. Радио апарати од 2-8 лампи / сијалица / , звучници од најмањих до највећих за кафане, болнице, и баште као и све остале потребе поштованих Радио Аматера, имају своја нарочита преимућства изнад свих осталих фабрика, а то су: Селективност-екстремна! Јакост-изванредна! Руковање врло једноставно! Спољашност - елегантна! Конструкција ““ најмодернија....Не купујте апарат док се не уверите о горе наведеном! Заступник за Шабац и околину Фрајзицер М. Александар“.
Реклама као ,,бомба“, две слике и још рекламирања уз податак да радио апарат прима таласе од 200 до 2.000 метара што је значило да прима све радио станице и да је то модел четврте генерације. Да напоменем, да су за пријем радио станица прво коришћени радио детектори са кристалом, затим са једном лампом код којих се радио програм слушао на слушалице, касније апарати са три лампе су користили звучник а са четири лампе су били толико усавршени ,да су се користили и у кафанама и потискивали ,,живу музику“. Највећи продавац радио апарата у Шапцу био је електро техничар Александар Фрајзицер. Србин немачког порекла, одличан електро стручњак који је имао радњу у Масариковој улици у згради до апотеке ,,Др. Бора Тирић“. Поправљао је све електричне апарате и пунио акумулаторе који су се у то време користили у радио апаратима. Знали су га сви Шапчани као примереног грађанина који је од 1930. држао и биоскоп ,,Касина“ који се налазио у Масариковој улици и у којем је већ 1931. приказивао тон филм ,,ТЕЛЕВИЗИЈА - сензација будућности“. Ето од које године Шапчани знају за телевизију која је у Шапцу гледана двадесет једну годину касније. тј. 1959.
У периоду између два светска рата у Шапцу су продавани и коришћени радио апарати, док се у исто време повећавао број и снага радиостаница.
Радио Београд је већ 1924. емитовао пробни радио програм, а редовни је кренуо 1929. у којем је пар година касније певао и наш суграђанин Бора Јањић - Шапчанин. Имућнији грађани радио програме слушали су на радио апаратима, а они сиромашнији на радио детекторима, за које су спајали разапете жичане антене дуге 20 до 40 метара, са којима су примали радио сигнале и слушали програм на слушалице. Када је бивало невреме са грмљавином, антене су скупљале статички електрицитет и претила је опасност од струјног удара а нарочито од грома. Тада се прекидало са слушањем радио програма и прелазило на неку другу мање опасну забаву.
Почиње Други светски рат. Немци окупирали Шабац и забранили коришћење радио апарата, да грађани не би слушали савезничке пропагандне програме. За то време градом одјекују звуци немачких пропагандних станица чији се програм пушта преко уличног разгласа. Шапчани власници радио пријемника морали су их предати Немцима, у противном оде глава!
Трговац Војислав Стефановић био је сакрио један радио у својој кући на којем су увече кришом слушали Радио Лондон. Тај догађај детаљно ми је испричао Предраг Спасојевић звани Пиђик (1928. -2006.) који је становао код Војислава и био му трговачки помоћник: ,,Неко је Немцима откуцао Стефановића да у кући има радио пријемник и у претрес куће дошао је немачки официр са два наоружана војника. Настао је детаљан претрес и преметачина ствари од подрума до тавана. Испод дрвеног степеништа пронашли су сакривене бомбоне, златно посуђе и Стефановићеву напуњену ловачку пушку. Све су то оставили. Њих је интересовао само радио апарат. Супруга Стефановића Полка говорила је одлично немачки и није дала да претурају. Стално је ,,звоцала“. Немачком официру је досадила, свукао је белу рукавицу са своје руке и ударио је преко лица. Војници су и даље тражили сакривени радио, који се налазио иза гомиле трговачких рачуна, уредно сложених по годинама. На сву срећу, нису га пронашли и ако им је био ,,испред носа“. При одласку из куће, официр је пред газдарицом заузео став мирно, извинио се и отишао са војницима. Свима нам је лакнуло“.
Био је то један део аудио записа који сам направио 2004. са старим шабачким трговцем Милошем Спасојевићем. Током нашег једночасовног разговора, рекао ми је ,да су само он и још један трговац били присутни на сахрани познатог шабачког трговца Војислава Стефановића. После рата све му је одузето, шлогирао је и убрзо умро.
Требао сам још да сакупим података од мог саговорника али животни токови су непредвидиви а он је две године касније отишао у незаборав! Ипак, оставио ми је пуно интересантних података о збивањима у Шапци за време рата али о томе неком другом приликом. Ово је био кратак запис о зачетку радија у Шапцу. Следи и наставак збивања из времена од 1949. године који сте сигурно већ заборавили. Сада слободно упалите радио и слушајте нове вести, ако већ нисте бацили радио апарат.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
18. април 2024.
