НЕПАРТИЗАЦИЈА

Ама људи, станите мало са “Агробанком“. Све ћете нас по“™апсити.
А и има још банака.
За све што се дешава код нас крива је она народна пословица “Ко седи у лугу и себи не уреже свиралу, тај је будала“. Нарезаше се ови свирала и свиралица, остало је сад само да народ игра.
Па није ни чудо што нам је у пољопривреди овакво с(р)тање. Сад су откривене неке мутљавине у тој области у које су умешани многи виђени, па чак и бивши министар пољопривреде. Код нас паре много смрде.
Неки људи су жестоко очерупали државу, а самим тим и поштени народ, тако што су мували са вештачким ђубривима или, како се то народски каже, ђубретом. И како сад назвати те типове него, ђубрад.
Код нас би будући високи функционер морао пре него што заседне на којекакву функцију, прво да одлежи неко време у апсу, не би ли му то био наук за оно што ће после радити.
И зашто наши медији имају различит приступ овој проблематици. Једни објављују да је та и та особа ухапшена, други кажу да је исти тај тип приведен. У та два чина има и те какве разлике, додуше, ни један није безазлен.
Када је пре неколико година реновиран онај Специјални суд, скоро сви по Србији су се бунили због великог трошења пара на тој апсани. Е сад видимо да то и није баш промашена инвестиција.
Ови наши поново причају о оној чувеној департизацији, као да ће ускоро нови избори. А народу још увек није јасно шта та непартизација подразумева. Вероватно је то оно када неки лик, који треба да буде насађен на неку високу функцију, нема своју партију, али партија има њега. Па уосталом, кад су у овом поднебљу непартијци били подобни, чак се и говорило да ко није друг члан тај практично и не постоји.
Одлуком Владе партијски функционери више неће моћи да буду директори јавних предузећа. Па ко ће онда бити.
Бивши премијер осуђен на десет година затвора. Хрватски. Наравно. Код нас тога нема.
А пре неколико дана српски предсдник замолио академике, као наше најумније људе, да му помогну око решавања косовског проблема. А они, десили се, као, изненађени, радије би да се не мешају у туђе послове своје државе. Само да их нико не дира из зимског сна.
Некада се на овај дан клицало “Живео 29. новембар“. А сад, нити се кличе, нити смо сигурни да смо живи.
Е оно некада поводом тог празника се није радило неколико дана, па је високо опредељени и рангирани део овог народа, уз поклич “Живео...“, одлазио у егзотичне крајеве. А они други, скоро исто опредељени, али са мањим лактовима, е они су те дане користили да се окупе, прославе па и да организују свињокољ. И тако су ови други, уз чварке и ракију мученицу, исто клицали “Живео...“! Сви живели, како тако.