ШОЛОХОВ У СЛАТИНИ

Мање вољом, а више економским и политичким притиском, и у малом поцерском селу Слатини створи се сељачка радна задруга.
Старог и угледног домаћина Степана Чекића задужише да негује и чува колективизиране коње. Поред осталих, била су ту и његова два зекана и расна кобила пред ждребљење. Чика Степан ранио, појио, тимарио коње. И своје и туђе. А како би друкчије и могао, кад је целог свог дугог века био љубитељ коња и волео их као да су му најрођенија чељад.
Бригадир је био млад и сиромашни сељак Андрија Антонић. Некако му је, тих револуционарно-патриотских дана до руке дошла књига совјетског писца Шолохова “Узорна ледина“. Прочитао књигу и, као ревностан партијац, размишљао о саботажама које су руски колхозници, у периоду принудне колективизације, убијањем и тровањем стоке или живине, испољавали своје незадовољство и протест.
Једног дана, у штали чика Степана ождреби се кобила. И није прошло ни недељу дана, ждребе изненада заковрну. Кад то чу бригадир Андрија, без много размишљања, закључи:
- То је саботажа. Чика Степан је, ко бивши кулук, намерно убио, или отровао ждребе, само да нанесе штету нашој социјалистичкој задрузи. Тако су радили и мужици у Совјетском Савезу...