ПОЗВАНИ НА ЉУБАВ

У миру манастирског амбијента, разговарали смо са јеромонахом Петром (Чаркићем) Хиландарцем, који је имао занимљив пут од Романије, где су му корени, преко успешног економисте који је пропутовао скоро читав свет, до Хиландара. Последњих година живи у Шабачкој епархији.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Добрићу Поцерском, постала је манастир пре две године, на Ваш предлог а по благослову Владике Лаврентија. Како напредује обнова ове Светиње?
- Једно замрло место, оживело је духовно, а полако, „што каже народ ““ кулу градим, а камена немам“, и физички. Недељом и празницима је пуна црква, што је много боље и лепше од кула, које су се изградиле свуда, али су цркве и манастири празни. Шта се дешава са нашим народом, не знам... Заправо, падом свих вредности, што је донела економска криза, пала је и духовна вредност у свима нама. Појавио се страх, да ли ће бити хлеба или неће...
Где Ви видите излаз, обнову српског народа?
- Када би се помирили са нашим Светим Савом, обнова би била могућа истог трена, српски народ би поново постао немањићски народ, али, нама је то, изгледа, тешко.
А ко би, по Вашем мишљењу, требало то да изнесе?
- Највише црква, али, и образовни систем. Веронаука живи, али, мислим да то није оно што би требало да буде, јер предмет који се не оцењује, свако може да потцењује. Не може духовност бити успутна, по сопственом избору, него је константа, као и култура и традиција, и све остало што је наше, лепо, што нас је красило, а што заборављамо у овом времену смутном и смем да кажем, катаклизмичном.