КАД ЈЕ ДАТ, ТАЛЕНАТ ЈЕ У ГРОЗДУ

Примадона Јадранка Јовановић, обрадовала је шабачку публику, прошлог петка у Културном центру, новогодишњим концертом „Пут око света“ у пратњи пијанисте Николе Рацкова. С обзиром да је познато да није задовољна уобичајеном презентацијом класичних композиција, него да је иноватор, који воли да истражује музику и њене могућности, дива је у пратњи маестра представила програм на десет светских језика и пет музичких инструмената. Овај аутентичан пројекат обухватио је дела Шуберта, Бизеа, Росинија, познате теме из историје филмске музике, француске шансоне, италијанске канцоне, руске романсе, српске соло песме, јеврејску музику, као и музичке куриозитете са Исланда и Кине.
Ово је Ваш први концерт по повратку из Америке, где је требало да наступите у Карнеги Холу, а који је одложен због временских неприлика?
-Да, ми смо се вечерас шалили, препричавали са ове дистанце како је било у Њујорку, али требало је доживети ураган и снежну олују и - преживети. Тек кад сам се вратила, схватила сам колико сам под стресом због чињенице да су ми се две недеље непрекидно дешавали проблеми. Можда је и ова радост вечерас утолико већа, заправо експлозија и потребе и жеље, јер се један део овог програма који је требало да се догоди у Њујорку, а није, десио у Шапцу.
Ви сте за себе рекли да сте аутентичан српски продукт и потпуно своја?
-Тачно је тако и са више аспеката. То баш желим да појасним. Имала сам огроман просек и завршила сам два одсека, и врло је занимљиво што ми никад није била понуђена никаква стипендија. Али, ја због тога не патим, просто сам схватила да је то била одлична школа, све што сам научила, научила сам овде, имала сам добре, строге и фантастичне професоре. Зато кажем да сам потпуно наш продукт, али не само због тога, него, по свему дугом. Никада нисам никога имитирала, врло рано сам схватила да смо сви различити и да је у томе лепота. И сви смо аутентични.
Сви јесмо аутентични, али је мало оних који су реализовани као Ви. Како се осећате у својој кожи, као „своја на своме“?
-У данашњем времену, то је тежак осећај, јер сте нападнути са свих страна. Често су ми постављали питања и можда сам и сама помишљала, мада нисам стизала тиме да се бавим, има ли љубоморе у односу на лепоту, или на каријеру... Ако је било тога, а сада видим да јесте, ипак, највећи терет и најжешћи ударци долазили су због тога што сам само своја. Сад са овим искуством, то ми је потпуно јасно. На тај начин подсећате многе друге људе на оно што они нису. Подсећате их да у пријатељству нису искрени, да су ту из рачуна, да су дружења са комбинаторикама, да се поздрављају са председницима док су на власти, а кад су бивши, избегавају их. Много бих могла о томе да Вам причам.... То је осећај сталних , оних за које сазнам и оних за које никад не сазнам, удараца, препрека, закулисних радњи... Већ дуже време то знам и више ме не узнемирава, зато што је то, на њихов начин, потврда.
То је песник Мика Антић овако формулисао: „Замислите ту несрећу кад неко не уме да буде оно што заиста јесте и да у томе буде и свечан и усправан, него Вам стално завиди што не зна да буде ““ Ви“.
-Да, баш тако, то је лепо речено. Схватила сам, у међувремену, да је то мени самој много донело, ево, ову љубав вечерас, јер људи знају кад сте истинити, не можете их преварити. Обичан човек, било какав да је, без обзира на образовање, на став о животу, на духовност, његово срце зна, препознаје искреност. Значи, ја сам много добила, бескрајну љубав народа, сопствени мир, хармоничност и задовољство, испуњење.
И ми се осећамо испуњено, то је увек повратна информација, размена енергије. Вечерас сте рекли: „Кад је таленат дат, он је обично дат у грозду“?
- То сада знам, кад сам била почетница, нисам знала, нисам чак била ни довољно свесна колики је мој таленат. Не знам како ће ово да се протумачи, али, морам да говорим због будућих генерација, због оних које ће можда неко да пољуља, тешка су времена... Дакле, због тога морам да кажем овим речником, иначе сам потпуно нормална особа, није ми потребно никакво доказивање, свашта се десило у мом животу лепо кроз професију, али, нисам тада била свесна колико је велики мој дар и колико је вишеструк. Није то само певање, или глас, дар за језике, за сцену, (наравно, има ту и образовања), али, оно што је круна, без кога то и није прави дар него репродуктивност, то је харизма, нешто очаравајуће, магичност...
Управо сам, слушајући и гледајући Вас вечерас, размишљала о томе шта је то што издваја велике уметнике од осталих. То је то, харизма, посебна енергија која надраста и Вас и присутне?
- Да, она је дата. Свесна сам да је поседујем, осећам је, то је једна огромна аура, која увек мора да остане чиста, незагађена. Мени се чак дешава да ми син каже ““ „Молим те, помери се, много зрачиш“, Она се даје разним људима са разлогом. Човеков задатак је да је открије, да је препозна и да је не запрља. Ако је употреби против човечанства, има људи који су били вође, врло сугестивне, снажне, јаке, са истом енергијом, али су манипулисали, онда постаје извитопереност саме себе и врло брзо се окреће против тог човека. Она заиста мора остати чиста. Зато је мени важно да је следим, јер она мора да исијава, (ја могу у својим размишљањима, ставовима и проценама и да грешим), али, увек морам бити истинита, искрена, онаква каква јесам, макар гинула сваке недеље, испочетка, или, макар била на распећу, али, то је просто тако, то је саставни део те магичности, те харизме. То је као некаква допуна енергије, верујте.
Не само да верујемо, уверени смо у то. Какви су Вам планови?
- Очекује ме један велики концерт у Сава центру, који сам померила због свих помињаних догађања у Њујорку. Дакле, очекује ме Америка, Италија, наравно, Београд и неколико гостовања по Србији.