ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ШОРОМ ШАЈКЕ
Е ово се није одавно десило. Пао снег и није изненадио путаре. Сад смо баш сви изненађени. Нешто нам се спрема.
Него, намерили ми Срби да направимо пловни пут до Солуна, што Дунавом што да копамао нову реку. Па наравно, оно што није урадила природа дела да начинимо ми. И то у овој сиромашној ери. Па да певамо „Шором шајке, а Дунавом чезе“.
Добро је то, тако ћемо и ми Шапчани имати излаз на море, додуше мало влажан, кривудав и подугачак, ал“™ излаз је излаз, па и море је море. И тако седнемо лепо у чамац, па Савом до Београда, па Дунавом до Мораве, па Моравом до Вардара, а тамо где не може да се провесла, копаћемо, и ето, час посла у Егејском мору. А тамо палме, смокве, маслине, мандарине, бисерно водено плаветнило... их како ћемо се тада осећати. Уствари нећемо се осећати, купаћемо се. У мору.
А док не почне то копање канала, српска скупштина неки дан расправљала о овом њивском копању, односно о пољопривреди, или како оно извештачи модерно кажу, разматрали рурални развој. Ја вала баш, убудуће нећемо широм Србије имати села већ руралне области. Нећемо имати ни сељаке већ извођаче руралних радова. Бре.
Али није баш све рурално, наша и извршна и судстка и остала власт већ одавно витла извесног одбеглог криминалца, па од скоро најављују да ће га, дизвне ко чита, у“™ ватити. Е кад би тај извесни одбегли мафиоза слушао као и ми наше политичаре, пратио наше медије и све остало, е он би се до сада предао, вала досадило би и њему колико се прича.
А кад су у питању наши међународни односи, познато је да се сатиремо којечиме не би ли се удидили оним што стоје на капији Европе и пребирају ко ће ући. Ми би да уђемо а има их који би да изађу, као на пример Енглези, који би да се ратосиљају те европејске уврнуте фамилије. Па ајде онда нека нам ти јевропејци кажу, ко се сад прави Енглез.
А на домаћој сцени овако стоје ствари, у „Црвеној звезди“ неки дан била туча. Додуше онако мала, ал“™ далеко се чула. Па онда медији објавили да је „између господина Драгана Џајића и господина Небојше Човића дошло до физичког сукоба“. Један другог ударио. Па што ли их онда ословљавају као „господу“. Господа се не туку.
Како би то само изгледало када би ове наше новине донеле следећу вест: „ У бифеу једног сеоског, односно руралног, клуба у околини Шапца, избила је туча коју су започели господин Мика и господин Жика. Прво је господин Мика рекао господину Жики да ће му разбити лабрњу а онда га је господин Жика ударио јер је обећао да ће му разбити њокалицу, те му је избио и два зуба. Господин Мика је узвратио и господину Жики поломио нос. Иначе и господин Жика и господин Мика у овом руралном атару су познати као мирољубиви иако важе за виновнике бројних сукоба у овој заиста мирној средини коју је изненадила ова туча те су још неки угледни и вредни мештани учествовали у њој како би истина испливала на видело. Истрага је у току“. Ето.
Али вратимо се „Звезди“ у коју је политика ушла и зашла. А зна се, где политика уђе, ту је и шорка.
Море, добро је док се они који су се поставили мало изнад народа бију међу собом. Гадно би било да почну да бију народ.
Е сад би било добро да се поменути „господин“ Џајић и „господин“ Човић појаве у јавности и препоруче, већ агресивним навијачима, да се не бију.
А баш у тој „Звезди“ недавно био и арапски принц, па се причало да би можда и он одрешио кесу за наш клуб. Шта ли ће фини шеик мислити о нама. Српска посла.
П.С. У најновијим информацијама се наводи да од оних двојице звездиних “господина“, нико никог није ударио. Јакако. Слично је било и онда са „господином“ Ненадом Чанком, кад је у његовом присуству извесни човек сам себе ногом ударио у главу. Такав смо ми народ, чим нешто негде не ваља ми себе изударамо на мртво име. Треба и то рећи оном Арапину. Злу не требало!
Него, намерили ми Срби да направимо пловни пут до Солуна, што Дунавом што да копамао нову реку. Па наравно, оно што није урадила природа дела да начинимо ми. И то у овој сиромашној ери. Па да певамо „Шором шајке, а Дунавом чезе“.
Добро је то, тако ћемо и ми Шапчани имати излаз на море, додуше мало влажан, кривудав и подугачак, ал“™ излаз је излаз, па и море је море. И тако седнемо лепо у чамац, па Савом до Београда, па Дунавом до Мораве, па Моравом до Вардара, а тамо где не може да се провесла, копаћемо, и ето, час посла у Егејском мору. А тамо палме, смокве, маслине, мандарине, бисерно водено плаветнило... их како ћемо се тада осећати. Уствари нећемо се осећати, купаћемо се. У мору.
А док не почне то копање канала, српска скупштина неки дан расправљала о овом њивском копању, односно о пољопривреди, или како оно извештачи модерно кажу, разматрали рурални развој. Ја вала баш, убудуће нећемо широм Србије имати села већ руралне области. Нећемо имати ни сељаке већ извођаче руралних радова. Бре.
Али није баш све рурално, наша и извршна и судстка и остала власт већ одавно витла извесног одбеглог криминалца, па од скоро најављују да ће га, дизвне ко чита, у“™ ватити. Е кад би тај извесни одбегли мафиоза слушао као и ми наше политичаре, пратио наше медије и све остало, е он би се до сада предао, вала досадило би и њему колико се прича.
А кад су у питању наши међународни односи, познато је да се сатиремо којечиме не би ли се удидили оним што стоје на капији Европе и пребирају ко ће ући. Ми би да уђемо а има их који би да изађу, као на пример Енглези, који би да се ратосиљају те европејске уврнуте фамилије. Па ајде онда нека нам ти јевропејци кажу, ко се сад прави Енглез.
А на домаћој сцени овако стоје ствари, у „Црвеној звезди“ неки дан била туча. Додуше онако мала, ал“™ далеко се чула. Па онда медији објавили да је „између господина Драгана Џајића и господина Небојше Човића дошло до физичког сукоба“. Један другог ударио. Па што ли их онда ословљавају као „господу“. Господа се не туку.
Како би то само изгледало када би ове наше новине донеле следећу вест: „ У бифеу једног сеоског, односно руралног, клуба у околини Шапца, избила је туча коју су започели господин Мика и господин Жика. Прво је господин Мика рекао господину Жики да ће му разбити лабрњу а онда га је господин Жика ударио јер је обећао да ће му разбити њокалицу, те му је избио и два зуба. Господин Мика је узвратио и господину Жики поломио нос. Иначе и господин Жика и господин Мика у овом руралном атару су познати као мирољубиви иако важе за виновнике бројних сукоба у овој заиста мирној средини коју је изненадила ова туча те су још неки угледни и вредни мештани учествовали у њој како би истина испливала на видело. Истрага је у току“. Ето.
Али вратимо се „Звезди“ у коју је политика ушла и зашла. А зна се, где политика уђе, ту је и шорка.
Море, добро је док се они који су се поставили мало изнад народа бију међу собом. Гадно би било да почну да бију народ.
Е сад би било добро да се поменути „господин“ Џајић и „господин“ Човић појаве у јавности и препоруче, већ агресивним навијачима, да се не бију.
А баш у тој „Звезди“ недавно био и арапски принц, па се причало да би можда и он одрешио кесу за наш клуб. Шта ли ће фини шеик мислити о нама. Српска посла.
П.С. У најновијим информацијама се наводи да од оних двојице звездиних “господина“, нико никог није ударио. Јакако. Слично је било и онда са „господином“ Ненадом Чанком, кад је у његовом присуству извесни човек сам себе ногом ударио у главу. Такав смо ми народ, чим нешто негде не ваља ми себе изударамо на мртво име. Треба и то рећи оном Арапину. Злу не требало!
Најновији број
18. април 2024.
