РЕАГОВАТИ ПРАВОВРЕМЕНО

Поред вишка килограма, проблем криве кичме и равних стопала је још један, који одрастање чини нелагодним. У Србији, свега 15 одсто школске деце нема деформитет кичме.
Подаци Института за јавно здравље истичу да 18.400 деце има назначену или изражену кифозу ““ искривљену кичму у виду кифле, а сколиозу ““ бочно искривљење кичменог стуба, има око 27.000 основаца у нашој земљи. Лордозу - закривљеност кичме у вратном или слабинском делу, има око 1.100 ђака.
На територији Шапца, преко 70 одсто деце има деформитете кичме и стопала.
У разговору са др Мирјаном Јојић Радовановић, појашњавамо овај проблем и начине који могу спречити његову појаву.
- Термин деформитети кичме обухвата различита стања у којима је кичма абнормалне осовине или кривине. Дужина кичменог стуба је условљена његовом висином, а за статику кичменог стуба, поред пршљенова, међупршљенских дискуса и фиброзних веза, одговоран је и тонус леђне, грудне и трбушне мускулатуре. Све је већи број школске деце која имају лоше држање, криву кичму и равна стопала, а све је мањи број оних који се редовно баве физичком активношћу. Физичка неактивност је епидемија савременог друштва и фактор ризика који има за последицу гојазност, метаболичке поремећаје, кардиоваскуларна обољења, поремећај понашања, зависност од информационих технологија. Сва та неактивност даје за последицу деформитете кичменог стуба. Неструктурални деформитети, који нису фиксирани, су најчешћи у раном школском узрасту. Они се лакше коригују, али ако се ништа не предузме, касније се могу развити структурални деформитети. У неструктуралне деформитете спадају лоша држања, деформитети грудног коша, стопала, као и икс ногу, истиче др Мирјана Јојић ““ Радовановић.