БРОЈ НАРКОМАНА У СТАГНАЦИЈИ
ДРЖАВА НЕ ГУБИ БИТКУ
Анкете спроведене у школама на територији Мачванског управног округа последњих неколико година показују благо смањење броја деце која су пробала дрогу. Превенција је једини лек, а сарадња породице најважнија
Зоран Обреновић, руководилац групе за сузбијање наркоманије Полицијске управе Шабац 18 година се бави тим послом. Сматра да је највећи успех ситуацију држати под контролом.
-Експанзија је била 90-их година, када је из године у годину све више деце пробало дрогу. Последњих година нема нових „регрутованих“. Пројекат „Школски полицајац“ је дао доста добре резултате. Шабац нема као Београд дилера који продају по школским двориштима. Није била ни једна заплена у школама током прошле године. Превенција је једини лек против наркоманије. Полиција не лечи наркомане, него открива проблем. Потребна је сарадња Центра за социјални рад, психолога и педагога по школама, истиче Обреновић.
Највише извршилаца кривичних дела из ове области старосне је доби од 18 до 25 година, затим долазе они од 25 до 30. Прошле године само три лица су била у старосној групи од 14 до 18 година. Обреновић сматра да је то изузетно похвално, али и наводи да су они већ повратници у вршењу ових кривичних дела.
-Сарадња са родитељима је доста слаба. Прикривају их. Ово је Балкан, и битно је само да комшије не сазнају да им је дете наркоман. Наркоманија је болест свести. Неопходна је сарадња и зависника и породице. Мислим да све полази управо из куће. Пет едукованих предавача из ПУ одржало је доста предавања по школама. Долазила су и код нас деце до петог разред и из седмог, у оквиру грађанског васпитања. Тада је право време када се може утицати на децу.
ПУ у Шапцу је међу првих пет у Србији по резултатима, иако у групи за сузбијање наркоманије ради само 6 људи. Обреновић сматра да треба предузети ригорозне мере против дилера дрогом.
-Међу поднетим кривичним пријавама нема одбачених, што значи да нисмо грешили. Држава не губи битку, али дрога је болест 21. века и једина индустријска грана која не бележи минус. Постоји један број од 600 до 1000 наркомана који су стално регистровани и који редовно траже помоћ. То је проблем који не може овде да се реши, него држава мора да делује. Прошле године нисмо имали ни један смртни случај изазван овердозом, док их је у ранијим годинама било. Наркоманима не иде на руку ни материјална ситуација, па када немају новац за нешто друго узимају таблете. Продаја се углавном унапред уговара телефоном.
Обреновић наводи да је поносан ако је за 18 година рада успео и једног наркомана да врати на прави пут, да никада више не проба дрогу. Не признаје поделу на „лаке“ и „тешке“ дроге.
-Нема лаких дрога. Неправилна употреба антидепресива ствара овиснике. Ниједан наркоман није кренуо одмах „на иглу“, сви су прво почели са „травом“.
-Експанзија је била 90-их година, када је из године у годину све више деце пробало дрогу. Последњих година нема нових „регрутованих“. Пројекат „Школски полицајац“ је дао доста добре резултате. Шабац нема као Београд дилера који продају по школским двориштима. Није била ни једна заплена у школама током прошле године. Превенција је једини лек против наркоманије. Полиција не лечи наркомане, него открива проблем. Потребна је сарадња Центра за социјални рад, психолога и педагога по школама, истиче Обреновић.
Највише извршилаца кривичних дела из ове области старосне је доби од 18 до 25 година, затим долазе они од 25 до 30. Прошле године само три лица су била у старосној групи од 14 до 18 година. Обреновић сматра да је то изузетно похвално, али и наводи да су они већ повратници у вршењу ових кривичних дела.
-Сарадња са родитељима је доста слаба. Прикривају их. Ово је Балкан, и битно је само да комшије не сазнају да им је дете наркоман. Наркоманија је болест свести. Неопходна је сарадња и зависника и породице. Мислим да све полази управо из куће. Пет едукованих предавача из ПУ одржало је доста предавања по школама. Долазила су и код нас деце до петог разред и из седмог, у оквиру грађанског васпитања. Тада је право време када се може утицати на децу.
ПУ у Шапцу је међу првих пет у Србији по резултатима, иако у групи за сузбијање наркоманије ради само 6 људи. Обреновић сматра да треба предузети ригорозне мере против дилера дрогом.
-Међу поднетим кривичним пријавама нема одбачених, што значи да нисмо грешили. Држава не губи битку, али дрога је болест 21. века и једина индустријска грана која не бележи минус. Постоји један број од 600 до 1000 наркомана који су стално регистровани и који редовно траже помоћ. То је проблем који не може овде да се реши, него држава мора да делује. Прошле године нисмо имали ни један смртни случај изазван овердозом, док их је у ранијим годинама било. Наркоманима не иде на руку ни материјална ситуација, па када немају новац за нешто друго узимају таблете. Продаја се углавном унапред уговара телефоном.
Обреновић наводи да је поносан ако је за 18 година рада успео и једног наркомана да врати на прави пут, да никада више не проба дрогу. Не признаје поделу на „лаке“ и „тешке“ дроге.
-Нема лаких дрога. Неправилна употреба антидепресива ствара овиснике. Ниједан наркоман није кренуо одмах „на иглу“, сви су прво почели са „травом“.
Најновији број
18. април 2024.
