Инфо

28. фебруар 2013.28. феб 2013.
ФЕЉТОН: ЗАВИЧАЈНЕ СКИЦЕ (1)

ПРОТОКОЛ ШАБАЧКОГ МАГИСТРАТА

Књига грађе за српску историју, писани споменик из времена Првог српског устанка
Један од најзначајнијих писаних докумената ““ споменика из доба Карађорђа, садржи прва књига ,,Гласника“ Српског ученог друштва. Протокол шабачког магистрата од 1808. до 1812. године је једини, ове врсте, писани споменик из времена Првог српског устанка. Представља скуп тадашњих закона и облика државног уређења на 222 стране. Сакупљени су многи занимљиви подаци о животу народа, правном уређењу, обичајима.
Неприкладност закона
Никола Крстић у предговору, истиче значај Протокола у проучавању домаће историје, јер се у њему могу пронаћи подаци недоступни на другим местима. Износећи лични став о тадашњим законским одредбама, Крстић записује: ,,Још ћу да напоменем, да нам овај протокол на многим местима даје јасне доказе за то, да је грешено, и то да је јако грешено, што се код нас усвојише закони са стране без икаква обзирања на народне појме, обичаје и потребе. Закони са стране без довољно разлога усвојени учинише, да смо у многим случајевима поред закона без закона; јер људи, па често и саме власти не разумеју закона, што су са стране и без довољно разлога узети. Отуд излази, да се збивају противзаконости и онде и онда, где и кад нико није рад да учини што противу закона; јер по законима се онда само може радити, кад законе добро разумеју они, који их врше.
Није место овде, да о овоме више говорим. Толико ћу само напоменути, да ћемо и од сад тешко доћи до бољих за нас и наш народ закона, ако се не пође у писању закона другим путем. До сад је грешено, што се при писању закона није имао на уму фактички народни живот; што се при писању закона није доста пазило на народне појме и на народне обичаје; и што су на законима радили људи, који или нису познавали народ, његов живот, и његове потребе, или који нису имали уверења, да им се ваља обзирати при писању закона на горње чињенице. Истина, има закона, који се могу узети са стране, јер не утичу у народни живот, нити су с њим везани. Али има и таквих закона, који с народним животом стоје у тесној свези; па који кад су неудесно написани, и кад се неудесно врше, производе у народу неповољне последице“.
У уводној речи Протокола, Крстић приближава јавности и детаљније информације о настанку и техничким елементима књиге. Говори о писаним документима, њиховом сакупљању, правописним компонентама, лингвистичком току и словној доследности ,,ориђиналу“.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa