ОСТВАРЕНИ САН ВЕЛИКОГ РАТНИКА

Освећење спомен ““костурнице на Церу у селу Текериш обављено је на Видовдан 28. јуна 1928. године. Био је четвртак леп летњи дан који је српски народ жељно ишчекивао. То се посебно односило на живаљ из Шапца и места са обе стране планине Цер. У Шапцу и на многим местима на путевима ка Церу, становништво је било поставило славолуке у знак добро дошлице краљу Александру И Карађорђевићу. Али Њ.В. краљ је преко Ваљева већ у среду дошао у Бању Ковиљачу , одакле је сутрадан преко Јаребица аутом стигао у Текериш. Пут од Шапца до Текериша био је закрчен народом , који је од јутарњих часова хрлио на свечаност. Кроз Шабац су пролазиле бројне високе званице из Чехо-Словачке и целе Југославије. Шабац је тај дан био сав искићен а на центру града био је постављен велики славолук са поруком добродошлице. Шапчани су били разочарани што краљ није прошао кроз Шабац, али само на кратко. За то време у Текеришу код споменика бројни гости су заузимали своја програмом утврђена места. Мештани Мачве, Посаво Тамнаве и Поцерине стајали су поред пута на спрам споменика. Трибина за краља била је постављена десно од споменика а иза ње су били постројени Соколи из Шапца. Десно од споменика стајали су представници друштава из целе земље а доле лево испред споменика били су постројени резервни официри. Горе на платоу испред споменика биле су највише званице са венцима и епископ шабачки Михаило. Један простор је био одређен за новинаре, фотографе , фото аматере и сликаре. Организазија је била одлична , озвучење је функционисало и у 10.45 над Цером се појавило 16. авиона подељених у две групе. Летели су ниско уз велику буку мотора, један авион се издвојио из ескадриле а авијатичар је изнад споменика бацио венац београдске општине. Након прелета ескадриле пред споменик је аутомобилом стигао краљ. Одјекнула је команда: Мирно. Док је краљ вршио смотру почасне чете , војна музика је интонирала државну химну. Идући ка трибини поред споменика, краљ се руковао са резервним официрима и ратницима М.Радосављевићем, Шапчанином п.пуковником Петром Гроздићем и осталим високим званицама. Одушевљени народ је клицао : Живео ! Краљ се окренуо маси народа и насмејан салутирао. Испред споменика руковао се са министрима и председником општине а онда је одјекнула команда: Капе скини ! Музика је свирала молитву док је епископ Михајло са десетак свештеника вршио освећење споменика. Тада се на небу појавио један авион који се спустио толико ниско да је пролетео поред бронзаног орла на врху споменика и тог тренутка је извиђач из авиона прецизно бацио венац пред сам споменик. Затим је уследио нови налет 15 авиона из којих је бацано цвеће, које је прекрило простор око споменика и тако је створена једна импресивна слика. Уследили су говори високих гостију након којих је Њ.В. Краљ Александар И Карађорђевић открио Спомен плоче и одржао говор, који је објављен у „Шабачком гласнику“ бр.63. од 1928. године. Живео Краљ , узвикнула је маса окупљених, Краљ је положио венац на спомен костурницу а почасна чета и једна батерија испалиле су почасни плотун. Музика је одсвирала ,,Хеј трубачу,, чиме је свечаност завршена. Краљ је стигао у Шабац око један сат , где су га дочекали раздрагани Шапчани. Није их изневерио, срдачно се поздрављао са њима, свратио у цркву да пољуби свету икону а онда праћен масом отишао на Саву, одакле је моторним чамцем одпловио за Београд. Резервни под.пуковник Јанко Гроздић био је свакако најсрећнији, јер му се испунила животна жеља , да његови саборци добију заслужену почаст и трајно обележје за своја јуначка дела. Наредних година одржаване су војне вежбе и сличне војне акције, какве су биле оне током Првог св.рата. Код споменика је била постројена цела Дринска дивизија са свим оружјем. Одаване су почасти изгинулим ратницима а Јанко Гроздић је увек био присутан у таквим ситуацијама. Није заборавио своје саборце и чланови ,,Удружења резервних официра и ратника,, из Шапца 1929. године сахранили су га иза споменика. Сматрали су да је он то својим делима заслужио. Прошло је од тада 84. године, трагао сам за оскудним подацима о Јанку Гроздићу, у Народном музеју Шабац добио сам неколико фотографија Гроздићеве сахране а саветник Светланка Милутиновић помогла ми је , да проценимо које ордење је Гроздић носио на својим прсима. Данима сам трагао по интернету и прикупио слике ордења ( недостају пет). Отишао сам и у Међуопштински историски архив Шабац и тамо добио два интересантна документа из 1952. године, која су ме фрапирала: ,, Народни Одбор Среза Јадарског тражи од Одбора Шабачког, да уклони Гроздићев мали споменик,,! На то им је Н.О.Г. Општине Шабац поред осталог одговорио : ,, Да је Ј.Гроздић био учесник Церске битке и као организатор подизања споменика сахрањен у Текеришу. Без обзира што је човек који је припадао монархији, Савет сматра да не би било ни хумано ни човечански да се његове кости после толико година покрећу, јер је он био учесник Церске битке, у којој је рањен на неколико места а и сам споменик је подигнут његовом заслугом и на његову иницијативу. Петар Гроздић је човек који је имао заслуге за слободу свога народа и да као такав може бар мирно лежати у земљи ,за коју се некада борио. С.Ф.- С.Н. начелник Божа Марковић,. Ето и то се дешавало а Ви процените какав је био Јанко Гроздић са својих 14 ордена. Његов мали споменик и данас стоји иза великог а цео комплекс је заштићен као споменик културе од посебног значаја за Србију.
Драгутин Драган Петровић