ДР МАРКО ТОДОРОВИЋ
ТОКСИЧНОСТ И ПРОЦЕНА ЗДРАВСТВЕНОГ КОНТАМИНАНАТА У ХРАНИ
Велики број супстанци, од којих су многе токсичне, налазе се у животној средини и неке од њих налазе свој пут до човека. Још давно Парацелзис је исказао принцип да “само количина чини неку супстанцу токсичном“. То значи да свака супстанца има праг токсичности. Кисеоник је, например, неопходан за живот и у ваздуху је заступљен са 21%, међутим, када се његова количина утостручи он постаје токсичан па и смртоносан. Селен спада у групу микроелемената, јер је неопходан за живе организме и препоручени дневни унос износи 0,05-0,2 мг, док се унос селена од преко 0,6 мг, сматра опасним по људско здравље, а количина од преко 1 мг узрокује симптоме тровања. Исти овај принцип се може применити и за највећи број супстанци присутних у животном окружењу.
Многи научници сматрају неостварљивим концепт “нултог ризика“ од деловања контаминаната и адитива. Велики број интернационалних комитета и тела која се баве овом проблематиком прихватио је модел тзв. “осигурања безбедности“ (= сатетy ассуранце) за већину контаминаката и адитива, изузимајући генотоксичне и канцерогене супстанце. Према овом принципу токсичност је особина везана за концентрацију и уколико је праг токсичности није прекорачен никакви токсични ефекти се неће испољити.
Да би се правилно проценио ризик који поједини ксенобиотици или адитиви представљају за човека потребно је извршити токсиколошка испитивања сваке такве појединачне супстанце присутне у животној средини. На основу резултата токсиколошких испитивања на експерименталним животињама дефинише се максимално нетоксична доза (МНТД). На основу резултата МНТД вредности израчунава се прихватљив дневни унос (ПДУ) или толеришући дневни унос (ТДУ) за човека. На основу формиране ПДУ вредности за неку супстанцу израчунава се максимална дозвољена концентрација (МДК вредност) за поједине намирнице, воду за пиће, ваздух или земљиште.
Многи научници сматрају неостварљивим концепт “нултог ризика“ од деловања контаминаната и адитива. Велики број интернационалних комитета и тела која се баве овом проблематиком прихватио је модел тзв. “осигурања безбедности“ (= сатетy ассуранце) за већину контаминаката и адитива, изузимајући генотоксичне и канцерогене супстанце. Према овом принципу токсичност је особина везана за концентрацију и уколико је праг токсичности није прекорачен никакви токсични ефекти се неће испољити.
Да би се правилно проценио ризик који поједини ксенобиотици или адитиви представљају за човека потребно је извршити токсиколошка испитивања сваке такве појединачне супстанце присутне у животној средини. На основу резултата токсиколошких испитивања на експерименталним животињама дефинише се максимално нетоксична доза (МНТД). На основу резултата МНТД вредности израчунава се прихватљив дневни унос (ПДУ) или толеришући дневни унос (ТДУ) за човека. На основу формиране ПДУ вредности за неку супстанцу израчунава се максимална дозвољена концентрација (МДК вредност) за поједине намирнице, воду за пиће, ваздух или земљиште.
Најновији број
11. април 2024.
