ШАБАЧКА ЦРКВА

Православна црква Светих апостола Петра и Павла у Шапцу најстарији је објекат у граду после тврђаве на обали Саве. Са зидањем црве започело се 1827. године на иницијативу Јеврема Обреновића који је за то дао свој новац. Прва фаза зидања завршена је 1831. године након чега је црква била без торња наредних шеснаест година. Црква је зидана од камена и цигле који су спајани са врућим загашеним кречом који се у то време користио као везујући материјал а имао је својство данашњег цемента. Зидови цркве су дебели преко један метар а плафон лучног облика (свод) уређен је од ћерамиде сложене у два слоја и заливене врућим кречом. Свод је са доње стране додатно ојачан металним држачима, фино обрађен и осликан. Црквени торањ је 1847. године накнадно дозидан а онда је уследила нова пауза од једанаест година док нису набављена звона. Коначно је 1858. године на торањ постављено седам звона израђених у крагујевачкој ливници и црква је освештана.
Када се сво време градње сабере протекла је 31 година од момента почетка градње до коначног освештавања цркве. Упорни Јеврем Обреновић успео је да подигне цркву и остави је граду Шапцу, а Шапчани се њему ,,одужили“ што су му срушили конак 1907. године. Сами донесите закључак. И поред своје културно историјске вредности шабачка црква на жалост није стављена под заштиту државе, што је апсурдно. Изузетак је иконостас који је рађен 1853. године чију је дрвену конструкцију са лепо изрезбареним рамовима за фреске урадила радионица Ђорђа Девића из Бачке Паланке, док су фреске дело академског сликара Павла Симића. Током подизања цркве највише измена било је на њеном врху (кубе). Три пута је мењан изглед и димензија кубета јер Општина није била задовољна радом извођача. У кубе које је грађено од дрвета и прекривено бакарним лимом ударио је гром 1867. године и оштетио га. Пети пут га је срушила српска граната јер се у току Првог светског рата на цркви налазио аустријски митраљезац који је српским јединицама спречавао приступ граду. У току рата Аустријанци су у више наврата гранатирали град а посебно део око цркве. Оно што нису разориле гранате, уништили су аустријски војници током окупације Шапца. Шабачка црква је била скоро уништена а црквена звона преко понтонског моста на Сави одвучена у Аустрију. И ,,одзвонила“ су им јер су рат изгубили.
Од завршетка рата протекло је осам година, док је црква обновљена и освештана 1922. године. Врх цркве (кубе) добио је нови облик а иконостас је обнављан до 1931. године. Бојење и позлату иконостаса радио је шабачки фирмописац Алекса Кузминац (док. М.И.архив Шабац) а зидове у цркви осликао је руски сликар Андреј Васиљевич Биценко (1886 -1985).
Ово што сам навео многима је знано а сада оно што вероватно нисте знали, видели или не можете да видите. По црквеним канонима иза иконостаса приступ није дозвољен, посебно женама. Тај део цркве зове се олтар а на његовој средини налази се Света Трпеза (камени сто) испред које свештеник призива молитвом Свети Дух, који претвара Дарове, хлеб и вино у Тело и Крв Христову. У шабачкој цркви испод Часне Трпезе покривене црвеним плишом налази се у поду узидана плоча од црвеног мермера са приказаним натписом. Текст са плоче драговољно ми је превео протојереј ставрофор Марко В.Павловић.
Намучио сам се док сам плочу снимао јер по црквеним канонима нисам имао право да станем испред Часне Трпезе. Имаћете још прилика да сазнате и о другим интересантним детаљима из наше старе цркве. А скривену плочу из времена Јеврема Обреновића са натписом који потврђује да је црква саграђена 1831. године снимио сам да би могли да је виде и други јер што више знате о шабачкој цркви више ћете ценити њен значај и њену вредност.
Драгутин Драган Петровић