МОЋ СРЕДИШТА

Стари кинески сликари сматрали су да је суштина сликарства у усаглашавању животне енергије уметника и света који га окружује. У готово педесетогодишњем сликарском трагању Београђанин Душан Ђокић из средишта своје душе сигурним потезима четке, руке, крпе стварао је како велика тако и минијатурна уметничка дела. Пастел, акварел, темпера, акрилик, уљане боје на папиру, картону, лесониту, платну драматичним сменама тамно-светлих делова истицали су хоризонталу, квадрат и вертикалу. Изузетни сликар, историчар уметности, ликовни критичар смиреним потезима посматрачу нуди дубоку уметничку поруку.
-Ова изложба показује Душаново стваралаштво последње три, четири године. Моћ средишта, један тренутак ликовног апстрактног надахнућа којим улази у средиште знања и уметничке инспирације која га приказује као сјајног колористу и уметника познатог у српским ликовним круговима дуги низ година ““ рекла је Соња Петровић, историчар уметности, на отварању изложбе у понедељак, 11. марта.
Рођен, како сам каже, у уметничком атељеу, стасавао је под утицајем Алексе Јосића, архитекте и сликара, тече Михајла Ђурића, шабачког филозофа и сликара, али и многих других „громада уметности“ тога времена. У животу водио се девизом из једне немачке књиге која приказује чувеног ренесансног уметника Алберта Дирера. Покривајући једно око гледа нетремице у посматрача и наговештавајући нову науку у уметности, тзв. перспективу, поручује: „Не плаши се уметности“.