КО О ЧЕМУ...

Ко о чему, баба о уштипцима, да не употребљавамо и оно друго поређење. Тако и ми у Србији, још причамо о млеку. Па и друге земље у околини имају сличне проблеме са токсичним примесама, али нико, ама баш нико, нема толико затровану политику.
Било би добро док траје ово фамозно усклађивање којечега на одређени европски ступањ промила, да се бар на приближан проценат смањи и наша политичка острашћеност. И лепо, мерач са апартуром уђе међу скупштинске клупе, одмери политички бес, и појединцима који покажу високе дозе забрани дискусију на јавним местима. Јакако.
Иначе, краве ће нам тек сад попиздети. Час им кажу да могу да се дрогирају, час да не могу. Ето како настају луде краве.
Док овај текст буде у штампи, а код нас све то иде брзо, државна власт ће разговарати о томе како се храни народ. Ето још једне прилике за страначку свађу. У име народа.
Обистинило се понешто што је ова рубрика пророчки најавила. Некоме ће млеко стварно пресести.
Још кад би по“™ватали оне што скидају кајмак, их. Била би то земља у којој теку мед и млеко.
Најављују да ће током те скупштинске расправе бити и извесних падавина. Ако зглајзне, за једног од министара се зна да ће ићи у музеј. И то сигурно. Али не као експонат већ као власник. Лако је њему, шта ће они други.
Пао премијер. Наравно хрватски. Е, стварно, срам било онога ко ово чита а помислио је другачије. Тај хрватски док је разгледао нека војна возила са једног се стрмекнуо, и ништа му није било. Тај њихов је бар покушао.
Није да се хвалимо, али пророчки од ове рубрике је било и запажање да они разговори са “оним“, не могу да се зову дијалог, кад личе на монолог. Знамо ми “оне“ са белим капицама, још кад су нам тестерили дрва. Сад ми стружемо сами.
Дигла се читава фрка што је један високи политичар користио два службена аутомобила. Камо среће да је то радио само један политичар. Онај други користи бар две високе јавне функције, онај трећи седи бар на две фотеље, онај четврти користи бар два стана, онај пети... А онај, под ко зна којим бројем, користи бар две жене. Србија је ово, бре.
А и има их бар две, три... Али зато у једној од тих Србијица има и оних који не користе ама баш ништа. Бар.
И кад смо код тога, кажу статистичари, да је код нас један богаташ распоређен на више од четрдесет хиљада сиромашних. Намеће се и питање ко је крив, онај што се налапао, или те силне хиљаде становника које су све то дозволиле.
Неки дан по Шапцу тукао жесток лед док је у околини сијало сунце. Може бити да је неко у том граду нешто згрешио.