СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ФРИЗЕР ПАЋЕ
Време као да лети све брже, у граду се све мења, од људи до улица. Нема више оне старе Карађођеве улице са биоскопом ,,Париз“, патуљастим багремовима и радњом шабачког фризера Паћета. Гледајући од центра града, на левој страни Карађорђеве улице педесетих година 20. века налазио се низ од десетак лепих спратних зграда, иза којих су се настављале приземне куће са занатским радњама. У првој од тих приземљуша налазила се берберско фризерска радња Павла Петровића (1914- 1967.), у Шапцу познатијег као Паће. Становао је у дворишту до радње, боље рећи ноћивао, јер Паће је у био увек у неком веселом друштву Шапчана. Свима је био познат као добар фризер а родитељи су деци говорили: „Данас идемо на шишање код чика Паћета“ и знало се да мало дете неће плакати. Паће је знао да плени пажњу деце али и одраслих. Причљив као и сви фризери време у његовој скромној фризерници брзо је пролазило. Под је био намазан олајом, на зидовима радње стајале су слике познатих фудбалских играча тог времена а посебно ФК „Мачва“. Било је фотографија филмских и позоришних глумаца, исечака из новина, као на некој изложби. Био је то Паћетов поглед у свет маште, уметности и спорта.
Мајстор Паће био је увек избријан, фризура на таласиће, лепо обучен и веома уљудан према својим муштеријама. Неки пут је та његова финоћа стварала утисак као да је сишао са филмског платна и бола очи онима који га нису добро познавали. Педесетих година и ја сам се као дете шишао код њега и сада гледам његове фотографије, слушам снимке изјава његових пријатеља о њему и стварам што вернију слику његове личности. Паће је био ниског раста. Могло би се рећи физички не развијен, пискавог гласа са неком специфичном говорном дикцијом. У свим срединама где се кретао увек је било доста шале али на његов рачун. Он је све то прихватао али је знао и да се наљути и по месец дана не проговори са неком особом. А онда од једном проговори као да ништа није било. Круто се држао својих принципа али је био крајње толерантан према својим идолима фудбалерима Воји Рогићу, Сави Стефановићу, Пенди Станковићу и позоришном глумцу Аци Огњеновићу који му је давао споредне улоге у позоришним представама Шабачког позоришта. Паћетова радња и стан налазили су се до куће у којој је живео Мика Пинтер који га је ноћу посматрао како ради вежба, не би ли физички ојачао. Једно време Паће је у стану покушао да живи са неком Сремицом, али се брзо разишао јер је био специфичан и ,,у свакој чорби мирођија“. На Мачвиним утакмицама је био помоћни судија, са играчима је свуда путовао, играо је фудбал за фризере, био секудант у бок клубу, глумио у позоришту. У веселом друштву често је рецитовао ,,Луду“ од Петефија. То су ми говорили многи моји саговорници који су га познавали.
Интересовало ме је шта је Паћета толико везивало за ту песму ? На интернету сам откуцао ““ Луда од Петефија и ево шта сам добио: ,,Шандор Петефи, водећи песник мађарског романтизма. Крштено име му је Александар Петровић, рођен у браку од оца Србина и мајке Словакиње. Учесник је револуције 1848. године, гине у борби 1849. у двадесет шестој години живота. Петефи лирски песник, епски песник, романсијер, и драмски писац“.
Не знам да ли је Паће знао ко је Петефи али је у стиховима песме вероватно доживљавао себе и свој живот. Зато прочитајте стихове које је Паће често рецитовао. Сви су га прихватали, али чини ми се и превише шалили на његов рачун а он је изгледа тога био свестан! Био је свестан да му је дошао крај док је лежао у болници. Мој саговорник некадашњи познати фудбалер Мачве, данас пензионисани проф. прим. специјалиста дечје превентивне стоматологије Мирослав Милутиновић ““ Шонда, описао ми је Паћетов крај животне представе. Шонда га је посетио у болници, жалио се да га боли зуб а имао је карцином костију. Мачвини играчи су му били купили транзистор и често га посећивали. Сеница пева, рече тихо Паће...Отишао је тихо са животне сцене. Шабац је имао једног Паћета који је рецитовао ,,Луду“ и забављао своје другове, живећи за свој град Шабац.
Драгутин Драган Петровић
Мајстор Паће био је увек избријан, фризура на таласиће, лепо обучен и веома уљудан према својим муштеријама. Неки пут је та његова финоћа стварала утисак као да је сишао са филмског платна и бола очи онима који га нису добро познавали. Педесетих година и ја сам се као дете шишао код њега и сада гледам његове фотографије, слушам снимке изјава његових пријатеља о њему и стварам што вернију слику његове личности. Паће је био ниског раста. Могло би се рећи физички не развијен, пискавог гласа са неком специфичном говорном дикцијом. У свим срединама где се кретао увек је било доста шале али на његов рачун. Он је све то прихватао али је знао и да се наљути и по месец дана не проговори са неком особом. А онда од једном проговори као да ништа није било. Круто се држао својих принципа али је био крајње толерантан према својим идолима фудбалерима Воји Рогићу, Сави Стефановићу, Пенди Станковићу и позоришном глумцу Аци Огњеновићу који му је давао споредне улоге у позоришним представама Шабачког позоришта. Паћетова радња и стан налазили су се до куће у којој је живео Мика Пинтер који га је ноћу посматрао како ради вежба, не би ли физички ојачао. Једно време Паће је у стану покушао да живи са неком Сремицом, али се брзо разишао јер је био специфичан и ,,у свакој чорби мирођија“. На Мачвиним утакмицама је био помоћни судија, са играчима је свуда путовао, играо је фудбал за фризере, био секудант у бок клубу, глумио у позоришту. У веселом друштву често је рецитовао ,,Луду“ од Петефија. То су ми говорили многи моји саговорници који су га познавали.
Интересовало ме је шта је Паћета толико везивало за ту песму ? На интернету сам откуцао ““ Луда од Петефија и ево шта сам добио: ,,Шандор Петефи, водећи песник мађарског романтизма. Крштено име му је Александар Петровић, рођен у браку од оца Србина и мајке Словакиње. Учесник је револуције 1848. године, гине у борби 1849. у двадесет шестој години живота. Петефи лирски песник, епски песник, романсијер, и драмски писац“.
Не знам да ли је Паће знао ко је Петефи али је у стиховима песме вероватно доживљавао себе и свој живот. Зато прочитајте стихове које је Паће често рецитовао. Сви су га прихватали, али чини ми се и превише шалили на његов рачун а он је изгледа тога био свестан! Био је свестан да му је дошао крај док је лежао у болници. Мој саговорник некадашњи познати фудбалер Мачве, данас пензионисани проф. прим. специјалиста дечје превентивне стоматологије Мирослав Милутиновић ““ Шонда, описао ми је Паћетов крај животне представе. Шонда га је посетио у болници, жалио се да га боли зуб а имао је карцином костију. Мачвини играчи су му били купили транзистор и често га посећивали. Сеница пева, рече тихо Паће...Отишао је тихо са животне сцене. Шабац је имао једног Паћета који је рецитовао ,,Луду“ и забављао своје другове, живећи за свој град Шабац.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
18. април 2024.
