СМРТ ЈЕДНЕ ЕПОХЕ

Много је возова тих дана кретало и ка фронту одвозило веселе регруте који су махали заставицама кроз отворене прозоре купеа... Да је сваки од њих за собом вукао црвену вуницу, рујни трагови премрежили би Стари континент“, започиње свој роман „Велики рат“ Александар Гаталица, добитник НИН-ове награде за 2012. годину. Тако су прошлог уторка, 9. априла, Шапчани имали прилику да се упознају само са делићем романа који има седамдесет осам јунака и јунакиња, обичних људи у вихору Првог светског рата.
-Бројним сликама, сценама, ситуацијама, које су тако устројене да су ланчано судбински повезане и врло прецизно мотивационо упредене један мањи број јунака прелази из ратне године у ратну годину мотивационо уланчавајући те појединачне приче. Ви читате једну доста дугу хронику у којој јунаци прелазе границе што их чине времена и ситуације. Долазе у искушења о којима ни маштали нису и преживљавају онакве трагичне изазове за које су раније у бившим уређенијим грађанским животима мислили да никада неће у таква искушења доћи. Због тога је Гаталица написао роман о дезинтеграцији, или још патетичније казано о смрти једне велике епохе ““ рекао је Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар.
У једном делу романа јунаци кажу да више никад и ништа неће бити исто док над целим делом лебди нада у неко боље сутра. Аутор је приказао различите стране захваћене вихором свеопштег уништења прстом уперивши на једног непријатеља - рат. Први светки рат који је у једном дану уништио грађанско друштво на врхунцу и сва његова велика уметничка дела.