БОРБА ЗА НЕЗАВИСНОСТ

Индија је земља старе цивилизације. Историја се на овом потконтиненту рачуна на миленијуме. Њени најстарији народи су Дравиди. Око 2000. пре нове ере са севера, тачније са обала Каспијског језера, дошли су Аријевици ““ и мада су међусобне борбе трајале око 1000 година завршене су поразом Дравида и њиховим повлачењем на југ. Север земље освајају Могули, са чувеним царем Акбаром (15-16. век). Почеком 18-ог века могулско царство се распада остављајући иза себе особен стил и специфичну архитектуру.
Кад је реч о Европљанима, прво су дошли Португалци. Васко де Гама 1498. открива поморски пут за Индију на чијој обали оснивају колоније. Организују чувене караванске путеве свиле и монополишу трговину зачинима. У 17-ом веку потискују их Французи и Енглези. У борби за примат истовремено започиње и борба између ове две европске силе познатија као карнатака ратови.
У току седмогодишњег обрачуна превласт добија Енглеска тако да највећи део Индије прелази у руке енглеске империје. Краљица Викторија, 1878. постаје царица Индије. Истовремено се у земљи јавља снажан национални покрет против колонијалне власти.
Борба за независност у којој се истиче маркантна историјска фигура Махатме Гандија трајаће све до коначне независности Индије 1947. године Енглеска Империја пристаје на повлачење под условом да муслимански народи који живе на индијском тлу добијају свој доминион. Тако је настао Пакистан.